Право на јавну расправу

Управни спор, у конкретном случају, био је једностепени и једино поступак пред Врховним судом Федерације Босне и Херцеговине има карактер редовног судског поступка, па самим тим тај поступак мора бити вођен тако да задовољи захтјеве „јавног суђења" и захтјеве права јавности на контролу правосуђа.
• Одлука број У-148/03 од 28. новембра 2003. године, став 58, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 1/04, неодржавање јавне расправе у управном спору, утврђена повреда члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ

Неодржавање јавне расправе у ситуацији кад апелант то није изричито ни тражио у тужби, те кад су апелантова стајалишта везана за благовременост предметног захтјева, с обзиром на садржај жалбе против првостепеног рјешења и садржај тужбе у управном спору, већ позната суду не представља пропуст који би указивао на повреду права на правично суђење.
• Одлука о меритуму број АП-85/06 од 15. фебруара 2007. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, управни поступак, неодржавање јавне расправе у управном спору, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ

Нема повреде права на правично суђење када је апелант саслушан у управном поступку, а суд је одлучио о управном спору без усмене расправе, а апелант није посебно захтијевао одржавање усмене расправе.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-450/07 од 10. јуна 2009. године, став 32, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 82/09, управни поступак, неодржавање јавне расправе у управном спору, нема повреде члана 6 Европске конвенције ни члана II/3е) Устава БиХ