Суштина права које је првоапелант стекао не представља економску вриједност у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, већ само могућност да се одреди један радник коме ће се каснијом додјелом стана од власника ријешити социјално питање.
• Одлука о допустивости број У-69/03 од 19. априла 2004. године, став 18
У случају када се апелант позива на наводну повреду Устава Републике Српске, а при томе не наводи ниједну одредбу Устава Босне и Херцеговине, нити се позива на било коју одредбу Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, за које сматра да су повријеђене, апелација ће бити одбачена као недопуштена јер је ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број У-73/03 од 23. априла 2004. године, став 8;
• Одлука о допустивости број АП-1264/06 од 11. марта 2008. године, став 17;
• Одлука о допустивости број АП-2001/06 од 14. јула 2008. године, став 14
С обзиром на чињеницу да је првостепеном пресудом апелантов тужбени захтјев усвојен и да је жалба туженог против првостепене пресуде оспореном другостепеном пресудом одбијена као неоснована и првостепена пресуда потврђена, очигледно је да апелантов одговор на жалбу туженог није био потребан ради заштите и остваривања његових права у конкретном спору и да, према томе, његов захтјев за накнаду трошкова подношења одговора на жалбу није заштићен одредбама члана II/3е) и к) Устава Босне и Херцеговине, члана 6 став 1 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости број У-76/03 од 28. априла 2004. године, став 9
Текст члана 6 Европске конвенције и релевантна судска пракса Европског суда за људска права гарантују, између осталог, право на приступ суду, али не и могућност подношења жалбе вишем суду након што независни и непристрасни суд одлучи о правној ствари. Према томе, члан 13 Европске конвенције не обавезује државу да обезбиједи могућност жалбе вишем суду да би се установило да ли је дошло до повреде права из Европске конвенције (види бивша Европска комисија за људска права, Одлука о допустивости број 10153/82 од 13. октобра 1986. године, Одлуке и извјештаји број 49 и 67). У таквим случајевима члан 13 Европске конвенције не пружа додатну заштиту у односу на ону коју предвиђа члан 6 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости број АП-547/03 од 26. августа 2004. године
Апелација је ratione materiae инкомпатибилна с Уставом када је предмет апелације право на стицање стана, а не мијешање у већ стечено право.
• Одлука о допустивости број АП-803/04 од 23. марта 2005. године, став 6
Уставни суд нема надлежност да испитује наводне повреде члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције у поступку у којем се апеланткиња као вршилац јавне функције жали на одлуку Вијећа о престанку мандата. Слиједи да су апеланткињини наводи инкомпатибилни ratione materiae с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-121/04 од 22. априла 2005. године
Спор између органа јавне власти и запослених који раде на мјестима која укључују учествовање у извршавању овлашћења произашлих из јавног права не повлачи за собом примјену члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости број АП-422/04 од 18. маја 2005. године, став 12;
• Одлука о допустивости број АП-354/04 од 15. јуна 2005. године, став 10;
• Одлука о допустивости број АП-423/04 од 15. јуна 2005. године, став 9, одлука ВСТС-а о одбијању реизбора судије, одлука ВСТС-а о прекиду мандата судије
У конкретном предмету апелант је очекивао да ће путем насљедства постати власник имовине, те стога слиједи да је апелација у односу на рјешење оставинског суда у вези с кршењем права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о меритуму број АП-1113/04 од 13. септембра 2005. године, став 14, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 17/06;
• Одлука о допустивости број АП-2250/05 од 9. новембра 2006. године, став 8;
• Одлука о допустивости број АП-2259/05 од 20. октобра 2006. године, став 13, будућа имовина
Апелација је ratione materiae инкомпатибилна с Уставом у случају када се апеланткиња жали на повреду права на дом у односу на стан у којем апеланткиња никада није живјела.
• Одлука о допустивости број АП-690/04 од 13. октобра 2005. године, став 8
Не постоји никакво мијешање у апелантово право на поштовање дома јер се апелант жали на немогућност остварења права на алтернативни смјештај након деложације из стана на којем је имао статус привременог корисника. У околностима овог случаја члан 8 Европске конвенције није примјењив јер наведена одредба овог члана, генерално, штити право на поштовање дома који апелант у конкретном случају нема у смислу члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-899/05 од 14. марта 2006. године, став 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 17/06
С обзиром на то да је апелантов захтјев за алтернативни смјештај одбијен јер не испуњава релевантне услове прописане законом, апелант није могао имати „легитимна“ очекивања да ће остварити жељено право јер је у конкретном случају утврђено да не испуњава услове прописане релевантним законом за алтернативни смјештај. Због тога, у конкретном случају није ни могло да дође до повреде права на имовину из члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, па су апелантови наводи у том дијелу апелације ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о меритуму број АП-899/05 од 14. марта 2006. године, ст. 30 и 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 17/06
У случају када апелант није уселио у стан који му је додијељен рјешењем власника стана и када није закључио уговор о коришћењу тог стана, а стан накнадно буде додијељен другом лицу, предмет спора пред редовним судовима није била апелантова имовина с обзиром на то да апелант није био носилац станарског права на предметном стану. Стога, у конкретном случају се не може примијенити члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине, као ни члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости број АП-1035/05 од 12. априла 2006. године, став 8
Предмет спора пред редовним судовима је поништење одлуке туженог о усвајању коначне ранг-листе за додјелу станова. Стан који би евентуално требало да буде додијељен апеланту на коришћење не представља имовину апеланата. Такав стан може евентуално да представља будућу имовину јер би апелант могао стећи право на додјелу стана примјеном релевантног правилника тужене. Међутим, право на стицање стана додјељивањем од носиоца права располагања није заштићено Уставом Босне и Херцеговине и Европском конвенцијом јер се наведеном одредбом не штити будућа имовина, па је апелација у том дијелу ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-1419/05 од 27. јуна 2006. године, став 16
Издавање дозволе за рад странцу је не само у директној вези с правом боравка странаца у Босни и Херцеговини него се то питање такође рјешава у административном поступку на основу дискреционе оцјене државног органа и у складу с посебним Законом о запошљавању странаца. Према наведеном, наводи из апелације о кршењу права на правично суђење су ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-1427/05 од 27. јуна 2006. године, ст. 9 и 10;
• Одлука о допустивости број АП-1428/05 од 12. септембра 2006. године, став 9
У конкретном случају се не може закључити да постоји мијешање у апелантов дом јер он дом није ни конституисао, већ је поднио захтјев за доношење рјешења о праву на надзиђивање објекта колективног становања, који би тек требало, евентуално, да постане његов дом, односно имовина, па су његови наводи о повреди права на имовину и права на дом ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-2129/05 од 20. септембра 2006. године, став 11
Апелантов навод о повреди права на имовину због одбијања суда да му досуди трошкове таксе на жалбу коју није ни платио је ratione materiae инкомпатибилан с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-2178/05 од 20. октобра 2006. године, став 11
Оспореним одлукама није удовољено апеланткињином захтјеву за поврат стана у посјед јер у спорни стан никад није ни уселила, нити је закључила уговор о његовом коришћењу. Дакле, предмет конкретног управног поступка и управног спора није била апеланткињина имовина зато што апеланткиња није била носитељица станарског права на спорном стану, па се тај стан и не може сматрати њеном „имовином“, у смислу члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, због чега не може уживати заштиту коју наведени чланови пружају.
• Одлука о допустивости број АП-1785/05 од 21. децембра 2006. године, став 10
Апелација је ratione materiae инкомпатибилна с Уставом БиХ у вези с наводима о повреди члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције јер апеланткиња никада у спорни стан није уселила, а ту су чињеницу неспорно утврдили и управни органи и редовни судови. Стога је очигледно да се одредбе члана 8 Европске конвенције не могу примијенити на овај случај јер апеланткиња никад није живјела у спорном стану, нити је он икада био њен „дом“ у смислу члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости број АП-1785/05 од 21. децембра 2006. године, став 9;
• Одлука о допустивости број АП-1825/05 од 21. децембра 2006. године, став 11
Апелант се позвао на одредбе Устава Федерације Босне и Херцеговине, а при томе није навео одредбе Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода за које сматра да су повријеђене побијаном одлуком Уставног суда Федерације. Универзална декларација о правима човјека није правно обавезујући уговор, те нема уставноправни статус у Босни и Херцеговини. Слиједи да Универзална декларација о правима човјека, као ни одредбе Устава Федерације Босне и Херцеговине на које се позвао апелант нису примјењиве у конкретном случају. Стога, конкретна апелација је ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-1931/05 од 16. јануара 2007. године, став 6
Чланови Устава Босне и Херцеговине и Европске конвенције су примјењиви само на поступке чији је предмет спора имовина, а не и на поступке у којима апелант настоји себи да обезбиједи право на стицање имовине. У конкретном случају, предмет спора пред редовним судовима је накнада нематеријалне штете, дакле будућа имовина. Стога, у конкретном случају се не може примијенити члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине, као ни члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, из чега произлази закључак да је апелација у том дијелу ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-969/05 од 16. јануара 2007. године, став 16
У конкретном случају, предмет спора пред редовним судовима је мање досуђени износ накнаде апеланткињи на име трошкова заступања од очекиваног износа. У вези с тим, Уставни суд истиче да члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију штити само постојећу имовину, а не и право на стицање имовине (види Европски суд за људска права, Marckx, пресуда од 13. јуна 1979. године, серија А-31). Уставни суд подсјећа и на становиште Европске комисије за људска права према којем се захтјев у вези с тарифом нотара може сматрати „имовином“ једино ако до таквог захтјева дође у конкретном случају на основу услуга које су стварно дате и на основу постојећих прописа о тарифама (види Европска комисија за људска права, X против Савезне Републике Њемачке, 1979. година). У конкретном случају, апеланткиња није у судском поступку доказала да је њен захтјев основан на основу важеће адвокатске тарифе. Стога, Уставни суд сматра да се у конкретном случају не може примијенити члан II/3к) Устава Босне и Херцеговине, као ни члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, из чега произлази закључак да је апелација у том дијелу ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-926/06 од 9. маја 2007. године, став 18
Поступак у којем се апелант појавио у улози тужиоца који је тражио заштиту од наводне клевете, што значи да тужбени захтјев није био управљен против апеланта због неког његовог изражавања, не тиче се апелантовог права на слободу изражавања, па се апелантови наводи у вези с повредом члана II/3х) Устава Босне и Херцеговине и члана 10 Европске конвенције морају одбацити као ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-90/06 од 6. јула 2007. године, став 18, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 77/07
Уставни суд сматра да се апеланткињино увјерење да ће успјети са захтјевом за поврат национализоване имовине упркос томе што одлука о национализацији спорног земљишта никада није као појединачни акт поништена одлуком надлежног органа не представља „легитимно очекивање“ у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, будући да „легитимно очекивање“ мора да буде много конкретније од саме наде у реституцију и мора да буде засновано на законској одредби или на одређеном правном акту. Стога, Уставни суд закључује да апеланткиња није показала да има „оствариво потраживање“ које би представљало „имовину“ у смислу члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију (op. cit., одлука Gratzinger, став 74), због чега апеланткињини наводи о кршењу права на имовину не улазе у оквир наведеног члана, већ су ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-2361/06 од 10. јануара 2008. године, став 10;
• Одлука о допустивости број АП-2655/06 од 11. марта 2008. године, став 10
Уставни суд констатује да према одредбама важећих прописа осуде на казну затвора преко три године не могу да буду предмет поступка брисања осуде (члан 125 став 7 КЗФБиХ). Стога се апелантови наводи да му је у предметном поступку повријеђено право на правично суђење морају одбацити као ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине. Дакле, како се у конкретном случају не ради о „утврђивању грађанских права и обавеза или основаности било какве кривичне оптужбе“, слиједи да су апелантови наводи о повреди права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у поступку брисања осуде из казнене евиденције ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине. Такође произлази, а у вези с апелантовим наводима да му је поступањем редовних судова повријеђено право на слободу кретања и пребивалишта, да се у предметном поступку брисања осуде из казнене евиденције није одлучивало о апелантовом праву на слободу кретања и пребивалишта, те слиједи да је предметна апелација и у односу на наводне повреде из члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине и члана 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-2258/06 од 3. априла 2008. године, ст. 10 и 11
Побијаним рјешењима Врховног суда којима је одбачен као недозвољен, односно неблаговремен апелантов приједлог за саслушање заштићеног свједока није се одлучивало о законитости лишавања слободе, односно основаности апелантовог притварања, него о процесној допустивости наведеног апелантовог приједлога, те да се предметни акцесорни поступак у оквиру кривичног поступка не односи на права која гарантује члан II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члан 5 Европске конвенције. Стога се и ти апелантови наводи морају одбацити као ratione materiae инкомпатибилни с Уставом Босне и Херцеговине.
• Одлука о допустивости број АП-615/08 од 3. априла 2008. године, став 9
Апеланткиња, Привредна комора Републике Српске, као организација формирана ex lege не ужива заштиту члана 11 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости број АП-1435/06 од 12. јуна 2008. године, став 8
С обзиром на то да се апелант није позвао на повреду права на дјелотворан правни лијек у вези с неким од права, нити је доставио доказе или указао на чињенице на основу којих би се могло утврдити да предмет потпада под обим неког од чланова Европске конвенције, Уставни суд закључује да је апелација ratione materiae инкомпатибилна с Уставом Босне и Херцеговине (види Уставни суд, нпр. Одлука број АП-1047/07 од 26. јуна 2007. године, тачка 26).
• Одлука о допустивости број АП-1652/08 од 4. септембра 2008. године, став 9
Чланом 179 став 3 Закона о служби у Оружаним снагама Босне и Херцеговине прописано је да се „управни спор [...] не може водити против акта који се односи на [...] престанак службе професионалног војног лица“. Дакле, с обзиром на то да је у конкретном случају војним лицима изричито искључен приступ суду, те да је држава, уређујући то питање, искористила своје „дискреционо право“ приликом реформе одбране, у конкретном случају су испуњена оба цитирана услова за искључивање апеланата као државних службеника из заштите предвиђене чланом 6 став 1 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости број АП-1765/08 од 17. септембра 2008. године, став 10;
• Одлука о допустивости број АП-1986/10 од 29. јуна 2010. године, став 10
Уставни суд примјећује да оспорене пресуде које су донијели редовни судови на основу члана 431 ЗКПФБиХ и Уговора закљученог између Србије и Црне Горе и Босне и Херцеговине о међусобном извршавању страних судских одлука у кривичним поступцима у конкретном поступку не потпадају под оквир члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости број АП-56/09 од 25. октобра 2011. године, став 20
