Судија или други „службеник" који обавља судску власт у контексту члана 5 Европске конвенције

Тужиочев положај не задовољава критеријум наведен у члану 5 став 3 Европске конвенције. Европски суд је навео да је основни разлог тај што је тужилац, зато што обавља и истражне и тужилачке функције, странка у поступку и што се не може очекивати да лице у тој улози може бити сматрано „лицем које је законом овлашћено да врши судску власт" у смислу тог члана.
Одлука о меритуму број АП-976/05 од 9. фебруара 2006. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/06, тужилац не може бити лице које врши судску власт, утврђена повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ

Уставни суд запажа да из стања списа предмета као неспорно произлази да апелант, због тога што се налазио у бјекству у вријеме доношења одлуке којом му је одређен притвор "није био изведен пред судију за претходни поступак, а нити у моменту лишавања слободе (…) и накнадно". При томе Уставни суд указује да, све и да се, насупрот апелантовим тврдњама, прихвати као истинит навод Тужилаштва "да апелант јесте након лишавања слободе био обавијештен о основама сумње да је починио кривично дјело које му се ставља на терет, тужиочев положај не задовољава критеријум наведен у члану 5 став 3 Европске конвенције јер је тужилац, зато што обавља и истражне и тужилачке функције, странка у поступку и не може се очекивати да лице које је у тој улози може бити сматрано лицем које је овлашћено законом да врши судску власт у смислу тог члана". Такође, према оцјени Уставног суда, судија за претходно саслушање у конкретном случају не ужива статус лица које врши судску власт, будући да из стања списа произлази да је Тужилаштво апелантово спровођење наведеном судији извршило искључиво с циљем апелантовог смјештаја у притворску јединицу, а не ради саслушања околности разлога на основу којих се притвор одређује. Стога, Уставни суд, а супротно правном схватању Кантоналног тужилаштва да су апеланту у конкретном случају испоштована људска права прописана међународним конвенцијама и домаћим законима, сматра да је у апелантовом случају дошло до повреде члана 5 став 3 Европске конвенције јер он, након што је лишен слободе, "до доношења рјешења којим је апеланту продужен притвор" у конвенцијском смислу није изведен пред суд/судију или „службено лице одређено законом да врши судске функције", а које је имало обавезу да размотри одређивање апелантовог притвора и неопходно овлашћење да наложи његово евентуално пуштање на слободу.

• Одлука о меритуму број АП-898/19 од 11. јуна 2019. године, ст. 28 и 29, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 45/19, утврђена повреда члана 5 Европске конвенције и члана II/3д) Устава БиХ