Позитивне обавезе

Само доношење рјешења којим се кориснику налаже напуштање дијела предметне непокретности, те доношење закључка о дозволи извршења наведеног рјешења није довољно да би се сматрало да је држава преко својих органа испунила своју позитивну обавезу и заштитила апеланткињино право на мирно уживање имовине, јер пропуст власти да оконча поступак административног извршења представља повреду позитивних обавеза државе из члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију (види Европски суд за људска права, Scollo против Италије, пресуда од 28. септембра 1995. године, серија А, број 315-Ц, страница 54, став 40, као и Уставни суд, Одлука број АП-3255/06 од 5. априла 2007. године).
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2498/07 од 13. децембра 2007. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 12/08, управни поступак, поврат имовине, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ

Имајући у виду тврдње апеланата о околностима под којима је срушена њихова кућа, као и доказе које су апеланти предложили у вези с наведеним (треба додати и да се догађај десио за вријеме рата, а апеланти су били припадници мањинског народа на том подручју), Уставни суд сматра да је истрага у вези с тим догађајем била неопходна ради заштите имовине апеланата. С обзиром на то да истрага није спроведена (полицијска постаја у чијој се непосредној близини догађај десио то нема чак ни регистровано у својим евиденцијама), Уставни суд сматра да Република Српска није извршила своју позитивну обавезу, чиме је апелантима повријеђено право на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2763/09 од 22. марта 2013. године, став 35, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 21/14, накнада штете за имовину уништену у рату, утврђена повреда члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3к) Устава БиХ

Дошло је до повреде апелантовог права на имовину из члана II/3к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију у ситуацији када је јавна власт одбила да приликом обрачуна апелантове пензије валоризује и период у којем је био запослен у органу јавне власти, иако за тај период нису уплаћени доприноси, јер је јавна власт поступала супротно принципу доброг управљања и није као апелантов послодавац у његову корист уплатила доприносе, нити је ту грешку исправила у поступку надзора над обрачуном и плаћањем доприноса, већ је цијели терет грешке државе стављен на апеланта.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-106/21 од 18. октобра 2022. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговинеˮ број 74/22