Објављивањем вијести о томе да је апелант смијењен с радног мјеста и да је нестао новац из благајне гдје је радио није могло ни доћи до повреде апелантовог права на приватни и породични живот.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1031/04 од 26. априла 2005. године, став 22, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/05
Уставни суд закључује да не постоји повреда апелантовог права на приватни живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције када је мијешање у приватни живот остварено коришћењем транскрипата и снимака пресретнутих апелантових телефонских разговора, извјештаја прикривених истражилаца и телефонских листинга за које је утврђено да представљају законите доказе у смислу важећих прописа и било је неопходно у демократском друштву у сврху остваривања легитимног циља спречавања и откривања кривичног дјела и заштите права других, те да не постоји повреда апеланткињиног права на приватни живот из члана II/3ф) Устава Босне и Херцеговине и члана 8 Европске конвенције с обзиром на то да се наведени докази нису односили на апеланткињу.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1655/11 од 25. јуна 2014. године, став 55, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 71/14, законитост доказа, кривични поступак, нема повреде члана 8 Европске конвенције и члана II/3ф) Устава БиХ ни члана 6 Европске конвенције и члана II/3е) Устава БиХ
