Лишавање апеланта дијела новчаног потраживања накнаде штете из основа осигурања од аутомобилске одговорности за износ камата на накнаду материјалне штете до престанка непосредне ратне опасности задовољава захтјеве члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију, с обзиром на то да би се лишавање имовине, које произлази из ретроактивног законодавства, под таквим околностима, могло сматрати сразмјерном мјером у јавном интересу.
• Одлука број У-44/02 од 23. јула 2003. године, став 38, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 38/03, накнада штете по основу осигурања од аутомобилске одговорности за штету нанесену трећим лицима, нема повреде члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3.к) Устава БиХ
Прописивање законских рокова представља јавни интерес који се огледа у ефикасном функционисању правног система и правној сигурности.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-239/03 од 30. новембра 2004. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 15/05, парнични поступак за накнаду материјалне и нематеријалне штете због отпуштања с посла
Оспореним одлукама није нарушен јавни интерес, који налаже да се, ради правне сигурности и остварења принципа једнакоправности свих појединаца пред законом, а у складу с правилима израженим у основним законским актима којима се у цијелости регулише начин стицања, преноса, одржавања и судске и друге заштите имовинских права, разријеши свако спорно питање и право утврди на законит начин.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-99/04 од 17. фебруара 2005. године, став 20, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 36/05, парнични поступак ради утврђења права својине
Јавни интерес у конкретном случају је додјела градског грађевинског земљишта грађанима ради привођења крајњој намјени, а то је изградња стамбеног објекта. Уколико лице којем је то право додијељено тај интерес не оствари у одређеном разумном времену, јавни интерес налаже да се то лице лиши додијељеног права како би се земљиштем могло даље располагати у јавном интересу.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-113/04 од 18. марта 2005. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 32/05
Законско уређење јавног превоза у друмском саобраћају несумњиво је у јавном интересу. Држава има одређену слободу одлучивања приликом стварања оквира и организације јавног превоза – као што је право на изрицање казни – да би се обезбиједило поштовање услова прописаних законом и начина обављања јавног превоза. У том случају, Уставни суд прихвата да је спрјечавање кршења услова прописаних законом и начина обављања превоза лица и ствари у јавном превозу легитиман циљ који је у јавном интересу.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-498/04 од 23. марта 2005. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 32/05, плаћање новчане казне изречене у прекршајном поступку, нема повреде члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију ни члана II/3.к) Устава БиХ
Три године су сасвим довољан рок да се остваре права на исплату плата радника јавних институција.
• Одлука о меритуму број АП-1105/05 од 12. априла 2006. године, став 28, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 59/06, парнични поступак, исплата плата
У јавном је интересу лишавање имовине на основу одредбе члана 21. став 1. Закона о царинским прекршајима, који прописује обавезно изрицање заштитне мјере одузимања робе која је предмет царинског прекршаја лицу које је починило прекршај из члана 19. Закона о царинским прекршајима робом чији је власник и за коју је знало да при уношењу преко граничне линије није пријављена царинским органима, односно да је предмет царинског прекршаја. Циљ те одредбе је спрјечавање лица да робу уносе у домаће царинско подручје без плаћања царине, као и спрјечавање лица да робом унесеном на домаће царинско подручје на такав начин даље прометују, да је продају, купују, примају на дар и чувају.
• Одлука о меритуму број АП-2078/05 од 12. априла 2006. године, став 46, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 7/07, одузимање возила због царинског прекршаја
Постоји јавни интерес у погледу ограничења права прописивањем одређених рокова, који се огледа у ефикасном санкционисању правног система и правној сигурности, те је апелантово пропуштање рокова предвиђених законом онемогућило редовне судове да мериторно расправе о његовом тужбеном захтјеву.
• Одлука о меритуму број АП-1105/05 од 12. априла 2006. године, став 30, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 59/06, парнични поступак, исплата плата
Одлуке редовних судова којима је утврђено да је апелант на свом земљишту ометао право стварне служности пролаза тужиоца који се бави пољопривредом и којем је тај пролаз, који ужива неометано дуже од 20 година, неопходан при обављању свакодневних послова донесене су с циљем задовољења јавног интереса.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1292/05 од 27. јуна 2006. године, став 27, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 87/06, право служности
Апелантово право на имовину заштићено чланом II/3.к) Устава Босне и Херцеговине, односно чланом 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију није повријеђено ако је мијешање у апелантову имовину, односно обавезу поврата апелантових депонованих динарских средстава извршено у складу са законом, ради постизања легитимних социјалних и економских циљева у јавном интересу и поштовањем принципа сразмјерности између апелантовог права на имовину и јавног интереса.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1109/05 од 8. јула 2006. године, став 48, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 87/06, парнични поступак, монетарни номинализам
Прописивање члана 17. Споразума о међусобним правима и обавезама у спровођењу пензијског и инвалидског осигурања, према којем се пропуштањем рока од шест мјесеци за подношење захтјева за остварење пензије то право губи, није имало легитиман циљ у јавном интересу и стога мијешање у апелантово право на имовину из члана II/3.к) Устава Босне и Херцеговине и члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију није било оправдано, чиме је дошло до повреде тог апелантовог права. У околностима када је чланом 17 Споразума дошло до уплитања у апелантово право на имовину, управни органи и редовни суд су, имајући у виду супремацију Европске конвенције, у смислу члана II/2. Устава Босне и Херцеговине, и Уставом заштићено право на имовину, требали примијенити законску одредбу према којој право на пензију не застаријева.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2213/06 од 10. јануара 2008. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 27/08, управни поступак, остваривање права на сразмјерни дио пензије, утврђена повреда члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију и члана II/3.к) Устава БиХ
