Не може се на појединца ставити претјеран терет у откривању који је најдјелотворнији пут којим би дошао до остваривања својих права.
• Одлука број У-18/00 од 10. маја 2002. године, став 40, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 30/02
У случају када је апелант имао на располагању правна средства, и када је све правне лијекове пред наведеним судовима искористио и када су о њима судови донијели одговарајуће пресуде, члан 13 Европске конвенције није повријеђен.
• Одлука о меритуму број У-70/03 од 30. јануара 2004. године, став 26, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/04;
• Одлука о допустивости и меритуму број У-94/03 од 17. маја 2004. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 34/04
Чињеница да резултат правних лијекова није позитивна посљедица за апеланта, сама по себи, не представља кршење права на дјелотворан правни лијек.
• Одлука о меритуму број АП-1100/05 од 17. новембра 2005. године, став 37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 22/06, деложација апеланта ради поврата стана предратном носиоцу станарског права
Члан 13 Европске конвенције не обавезује државу да обезбиједи могућност жалбе вишем суду да би се установило да ли је дошло до повреде права из Европске конвенције.
• Одлука о меритуму број АП-68/05 од 20. децембра 2005. године, став 41, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 37/06
Дјелотворност правног лијека не огледа се само у чињеници да је он правно и формално предвиђен, већ и да је у пракси ефикасан.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-953/05 од 8. јула 2006. године, став 55, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 20/07, смјењивање званичника од стране високог представника;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2582/05 од 16. јануара 2007. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, лишавање слободе од стране СФОР-а
Правни лијекови који су предвиђени за заштиту права морају да буду физички доступни, не смију да буду ометани актима, пропустима, одгађањима или немаром власти, те морају да буду у стању да штите предметна права.
• Одлука о меритуму број У-36/02 од 12. септембра 2006. године, став 25, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/04;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1431/05 од 30. јануара 2004. године, тачка 51, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 9/07;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2582/05 од 16. јануара 2007. године, став 42, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 38/07, лишавање слободе од стране СФОР-а
Уставни суд закључује да постоји и кршење права на дјелотворан правни лијек из члана Европске конвенције у вези с правом на суђење у разумном року из члана 6 став 1 Европске конвенције будући да не постоји дјелотворан правни лијек којим би се апелантима, прије подношења апелације Уставном суду, омогућило убрзање поступка који је у току или обештећење због одуговлачења које се већ десило.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4101/15 од 10. маја 2017. године, став 118, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 43/17, парнични поступак, дужина трајања поступка
Уставни суд закључује да је у конкретном случају дошло до повреде права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције када је редовни суд приликом достављања одлуке на коју апелант има право жалбе с неприхватљивим формализмом примијенио законске одредбе о достављању, чиме је изостала разумна марљивост редовног суда јер му је била позната de facto апелантова адреса.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2970/16 од 11. октобра 2018. године, став 47, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 80/18, достава, повреда члана 13 Европске конвенције у вези с правом на правично суђење из члана II/3е) Устава БиХ и члана 6 став 1 Европске конвенције
