С обзиром на то да су надлежни органи савјесно и детаљно испитали да ли постоје разлози за примјену принципа „non refoulment" (забране враћања), те утврдили да не постоје разлози за примјену наведеног принципа и о томе дали јасно образложење, Уставни суд закључује да у конкретном случају, у поступку одлучивања о апелантовом захтјеву за одобрење међународне заштите, није прекршено апелантово право на забрану мучења, нехуманог или понижавајућег поступања или кажњавања из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-5148/10 од 9. фебруара 2011. године, став 49, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 48/11, екстрадиција и депортација, нема повреде члана 3 Европске конвенције
„(...) у предметним случајевима још увијек нису донесене тужилачке одлуке, што и јесте циљ истраге, па се у том смислу чине донекле оправданим наводи апеланата да истражни поступци пред Тужилаштвом БиХ трају дуго (из одговора на апелације ЦЈБ Бијељина и Окружног тужилаштва у Бијељини произлази да су извјештаји у вези с догађајима из апелација прослијеђени Тужилаштву БиХ у јуну, односно августу 2007. године). У том контексту Уставни суд подсјећа да је истражни поступак само један сегмент у процесуирању и кажњавању одговорних за кривична дјела, а да је циљ сваке истраге доношење тужилачке одлуке, ма каква она била. Посматрајући с тог аспекта, Уставни суд увиђа патњу и бол апеланата зато што истражни поступци пред Тужилаштвом БиХ још увијек нису окончани доношењем адекватне тужилачке одлуке." (...) „С обзиром на све наведено, узимајући у обзир одговоре Тужилаштва БиХ да су истражни поступци у току и да су с аспекта позитивне обавезе државе неспорно предузете и још увијек се предузимају одговарајуће мјере на расвјетљавању догађаја из апелације, и поред чињенице да истражни поступци још увијек нису окончани, Уставни суд наводе апеланата о неактивности надлежних органа на расвјетљавању догађаја из апелација и довођење тих навода у контекст кршења права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције сматра неоснованим." Нема повреде апелантовог права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције јер су надлежни органи предузели одговарајуће активности с циљем да расвијетле околности догађаја описаних у апелацији, те и сада предузимају активности с циљем да окончају истражни поступак, чиме надлежни органи суштински у предметном случају испуњавају своју обавезу, у складу с позитивноправним прописима. С друге стране, чињеница да предметни поступак још увијек није резултирао доношењем адекватне тужилачке одлуке, посматрана у свјетлу изнесеног и навода Тужилаштва БиХ да се ради о комплексним и сложеним предметима, те да су поједини поступци у завршној фази истраге, у овом тренутку није могла да утиче на другачије одлучење.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3067/09 од 20. децембра 2012. године, ст. 37 и 39, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 10/13;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-2156/10 од 28. фебруара 2013. године, став 31, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 27/13;
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3469/10 од 28. фебруара 2013. године, став 34, лишавање слободе током рата у Босни и Херцеговини, нема повреде члана 3 Европске конвенције
Уставни суд закључује да постоји повреда права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције када је у околностима конкретног случаја, код неспорне чињенице да је апелант у релевантном периоду био у рукама полиције, изостала службена истрага о његовим тврдњама о злостављању које су биле озбиљне и које су се односиле на наведени период.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-3840/13 од 26. октобра 2016. године, став 85, непровођење ефективне истраге о апелантовим наводима о злостављању приликом давања исказа, утврђена повреда члана 3 Европске конвенције
Уставни суд, не улазећи у питање оправданости доношења наредбе о обустављању истраге и притужби на ту наредбу, закључује да постоји кршење права из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције јер надлежно тужилаштво у предмету који се тиче истраге смрти блиских сродника апеланткиња ни након шест година није одлучило о притужбама апеланткиња против наредбе о обустављању истраге у том предмету, а при томе није понудило нити један разлог који би се могао сматрати разумним и оправданим за дуго трајање конкретног поступка.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1638/17 од 17. јануара 2018. године, став 60, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине" број 11/18, истрага, утврђена повреда члана 3 Европске конвенције
Постоји кршење права апеланата из члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у вези са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и чланом 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода јер су надлежни полицијски органи пропустили да изврше своју позитивну обавезу да заштите апеланте као учеснике Фестивала (чији је циљ била промоција права и културе ЛГБТ лица путем филмске умјетности као једна од метода борбе за смањење хомофобије), као и због тога што су органи јавне власти пропустили да изврше своју процедуралну обавезу да истраже пропусте у организацији обезбјеђења Фестивала и починиоце напада на апеланте.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-4319/16 од 19. децембра 2018. године, став 113, позитивна обавеза, дјелотворна истрага, утврђена повреда члана II/3б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3 Европске конвенције у вези са чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције
