Апелацију су поднијела неовлашћена лица уколико су је поднијела лица која нису учествовала у поступку који је окончан пресудом која се оспорава пред Уставним судом.
• Одлука о допустивости број АП-624/04 од 28. јуна 2005. године, став 10, управни спор који се тицао промјене намјене пољопривредног земљишта, апелација недопустива због ненадлежности суда за одлучивање, протека рока, неисцрпљивања правних лијекова, ratione materiae инкомпатибилности с Уставом
У конкретном случају, апелант оспорава пресуду Основног суда донесену у кривичном предмету против оптуженог Т. Б. због кривичног дјела прања новца из члана 280 став 3 и кривичног дјела фалсификовања исправе из члана 377 став 1 Кривичног закона Републике Српске. Дакле, оспореним пресудама није окончан поступак „утврђивања кривичне оптужбе“ против апеланта већ против другог лица, те се апелација одбацује као недопуштена јер ју је поднијело неовлашћено лице.
• Одлука о допустивости број АП-1215/05 од 9. фебруара 2006. године, став 10
Из документације достављене уз апелацију произлази да се предметни извршни поступак водио по приједлогу Л. Б., Е. К. и Е. М. као тражилаца извршења, те да апеланткиња није имала својство странке, нити је учествовала у извршном поступку који је окончан рјешењем Општинског суда, а које се оспорава овом апелацијом. Имајући у виду претходне чињенице, неспорно је да апеланткиња није лице које би могло оспоравати наведену одлуку будући да њом није одлучивано о њеним правима и обавезама.
• Одлука о допустивости број АП-1191/05 од 27. јуна 2006. године, став 5
У члану 21 став (2) тачка ф) Правила Уставног суда прописано је да апелација поднесена Уставном суду треба да садржи посебну пуномоћ за заступање пред Уставним судом ако подносилац апелације има заступника. Дакле, та одредба експлицитно прописује обавезу достављања уз апелацију посебне пуномоћи за заступање пред Уставним судом ако подносилац апелације има заступника. Из наведеног произлази да није прихватљиво позивање на одредбе члана 305 ЗПП-а који регулише овлашћење адвоката ако је странка издала адвокату пуномоћ за вођење парнице, а није поближе одредила овлашћења у пуномоћи. Уставни суд подсјећа на члан 1 ЗПП-а – Основни принципи, којим је прописано сљедеће: „Овим законом се одређују правила поступка на основу којих општински судови, кантонални судови и Врховни суд расправљају и одлучују о грађанскоправним споровима ако посебним законом није друкчије одређено“. Уставни суд поново наглашава да Уставни суд не спада у редовну судску власт да би у том контексту биле примјењиве одредбе ЗПП-а које се тичу пуномоћника и пуномоћи. Дакле, уколико апелација не садржи све што је прописано чланом 21 став (2) Правила Уставног суда, па тако, између осталог, ни посебну пуномоћ за заступање пред Уставним судом ако подносилац апелације има заступника, Уставни суд ће, у смислу члана 22 став (1) Правила Уставног суда, затражити да се у одређеном року, а најдуже 15 дана од дана пријема позива за допуну, недостаци отклоне, те уколико се ти недостаци не отклоне апелација ће бити одбачена у смислу члана 22 став (2) Правила Уставног суда. У конкретном случају, имајући у виду да у вријеме подношења апелације заступнику апеланата није био јасан став у вези с примјеном одредбе члана 21 став (2) тачка ф) Правила Уставног суда, Уставни суд ће направити изузетак и прихватити пуномоћ коју су апеланти дали Мирсаду Сиповићу, адвокату из Сарајева, као да се ради о „посебној пуномоћи за заступање пред Уставним судом“.
• Одлука о допустивости и меритуму број АП-1102/16 од 6. јуна 2018. године, ст. 35–37, објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 45/18, посебна пуномоћ за заступање пред Уставним судом
