Отпуштање наставника средње школе због писања интернет блога за одрасле са сексуално експлицитним садржајем • Повреда члана 10 Конвенције

Чињенице предмета и наводи подносиоца представке

Подносилац представке је радио као наставник пољског и енглеског језика у средњој школи. У складу с одређеном уредбом министра образовања, било је предвиђено да школском излету могу присуствовати само лица која су прије догађаја регистрована код директора школе у евиденцији излета. Међутим, истополни партнер подносиоца представке је присуствовао на два школска излета, а директор школе није био обавијештен, нити је тражено његово одобрење. У оба случаја подносилац представке је партнера представио као свог рођака. Од априла или маја 2012. до јула 2013. године подносилац представке је написао отприлике стотину објава на јавном блогу на интернет страници намијењеној хомосексуалним мушкарцима. Подносилац представке је најчешће писао под псеудонимом, а понекад се представљао својим правим именом. Садржај објава састојао се од фотографија и текста у стилу дневника. Фотографије су углавном приказивале мушкарце, саме или у интеракцији с другим мушкарцима, одјевене, полуодјевене или голе. Друге фотографије приказивале су подносиоца представке самог или како грли или љуби другог мушкарца. Ниједна од фотографија није приказивала полне органе или стварни сексуални однос. Блог је означен као страница за пунољетна лица. У неколико објава подносилац представке је изразио фрустрацију својим послом млађег наставника или је користио псовке у односу на своје надређене. Такође је писао генерално о својим ученицима. Директор школе је укорио подносиоца представке и затражио да избрише налог. Подносилац представке је то учинио истог дана. Директор школе је наредни дан затражио покретање дисциплинског поступка против подносиоца представке због кршења дужности прописаних Законом о наставничкој повељи из 1982. године. Пријављен је да је дозволио свом партнеру да присуствује на два школска излета а да није обавијестио директора школе, нити је тражио његово одобрење. Такође је пријављен због вођења интернет блога. Током саслушања чланови Дисциплинске комисије су експлицитно навели да сексуална оријентација подносиоца представке није предмет дисциплинског поступка. Подносилац представке је признао кршење правила школе и писање блога. Навео је да је блог избрисан и да неће поново објављивати сличне садржаје. Дисциплинска комисија је наложила да се подносилац представке отпусти с радног мјеста наставника у школи.

Подносилац представке је пред Европским судом посебно тврдио да је отпуштен због своје сексуалне оријентације те да је закључак Дисциплинске комисије да је његов блог неетичан повриједио његово право на слободу изражавања.

Оцјена Европског суда

Европски суд је навео да је подносилац представке отпуштен због пратње неовлашћеног трећег лица током школских излета и због вођења спорног јавног блога, али да је само тај посљедњи основ за отказ предмет његове тужбе према члану 10 Конвенције.

Странке нису оспоравале да је отказ подносиоца представке представљао мијешање у његово право на слободу изражавања. Правни основ за мијешање у том случају, како су навели органи власти, био је члан 6 Закона о наставничкој повељи, те је стога мијешање било у складу са законом. Влада и домаће власти су се позвале на заштиту морала и права и слобода других као легитимни циљ који је оправдавао оспорено мијешање.

Што се тиче неопходности мијешања, Европски суд је поновио да поље слободне процјене остављено националним властима варира у зависности од низа фактора, међу којима је од посебног значаја врста говора о којем је ријеч. Подносилац представке је тврдио да су власти погрешно протумачиле његову блогерску активност као доказ недостатка морала и пријетњу етичком образовању ученика те да је санкција која му је изречена била несразмјерна. Европски суд је сматрао да је аргумент подносиоца представке о несразмјерности изречене санкције повезан са ширим питањем како су домаће власти одмјериле различите елементе случаја. Европски суд је истакао да је у поступцима вођеним на три нивоа надлежности тек на посљедњем нивоу, дакле пред Апелационим судом, образложење упућивало на конкретне примјере садржаја с блога подносиоца представке. Европски суд је нагласио да се поступак у вези с блогом подносиоца представке није фокусирао на коментаре који су сматрани увредљивим за ученике и колеге, већ на еротски и сексуални садржај блога који је сматран опсценим. Апелациони суд није поменуо активност подносиоца представке на Фејсбуку, већ је дао важност јавној природи блога и утврдио да је он разоткрио своју професију и дискредитовао своје колеге, своје супервизоре и своје ученике. Европски суд је сматрао да Апелациони суд стога није дао никакву тежину разматрању чињенице да је приступ блогу био ограничен на одрасле читаоце, да га је подносилац представке избрисао или да није доказано да је његова активност, док је трајала, имала било какав негативан утицај на ученике. Европски суд је нагласио да домаће власти нису узеле у обзир чињеницу да се подносилац представке није активно бавио преношењем неморалног садржаја ученицима, већ писањем блога који није имао никакву повезаност са школом. Иако је подносилац представке тврдио да његов блог служи искључиво приватним циљевима, он је ипак био постављен на јавној интернет страници, а читалачка публика је могла укључивати, а чини се и да јест, неке од његових ученика и колега. Иако је блог био анониман, могао се повезати с подносиоцем представке.

Европски суд је навео да понашање подносиоца представке није представљало мијешање у област образовних политика или родитељских избора о етици или сексуалности, те да оспорене дисциплинске поступке нису покренули ученици или родитељи у бризи за морални интегритет или чак безбједност своје дјеце. Европски суд је примијетио да домаће власти нису узеле у обзир чињеницу да активност подносиоца представке није незаконита, те да против њега није покренут грађански или кривични поступак у вези с језиком који је користио, нити је икада био осумњичен за дистрибуцију порнографије дјеци.

У таквим околностима, Европски суд се није сложио с аргументом да је циљ отпуштања подносиоца представке с радног мјеста био, између осталог, заштита ученика од сексуално експлицитног материјала. Европски суд је посебно нагласио да креатори online садржаја попут умјетника и писаца сигурно нису имуни на могућност ограничења предвиђеног у ставу 2 члана 10 Конвенције. У складу с изричитим одредбама тог става, свако ко користи своју слободу изражавања преузима „дужности и одговорности“, а обим тих дужности и одговорности зависиће од ситуације и коришћених средстава. У том контексту, Европски суд је истакао да наставници обављају професију јавног повјерења и пружају важну јавну службу. Будући да су они ауторитети својим ученицима, њихове посебне дужности и одговорности у одређеној мјери примјењују се и на њихове активности ван школе. Међутим, Европски суд је напоменуо да Апелациони суд није дао значај аргументу да подносилац представке није настојао комуницирати са својим ученицима путем свог блога или задирати у њихов приватни простор. У погледу питања изложености ученика идејама подносиоца представке о сексуалности, Европски суд је истакао да су ученици активно читали блог који је био означен као блог за одрасле читаоце.

Европски суд је такође нагласио да подносилац представке није био запослен у вјерској школи и није предавао религију или етику. Такав статус би заиста могао захтијевати оданост јединственој визији морала или створити између наставника вјерског образовања и њихових ученика посебну везу повјерења обиљежену одређеним специфичним карактеристикама које се протежу на приватно понашање и начин живота наставника. Статус наставника који је имао подносилац представке од њега је захтијевао да се само придржава „основних моралних принципа“. Стога је у овом случају било неразумно наметнути му појачану обавезу лојалности која би му забранила изражавање своје сексуалности у контексту легално функционалног интернет блога за одрасле.

Коначно, што се тиче тежине дисциплинске санкције изречене подносиоцу представке, Европски суд је напоменуо да је Апелациони суд изречену санкцију (отказ) сматрао пропорционалном, узимајући у обзир кајање подносиоца представке и његов врло добар наставнички досије те је утврдио да му то није одузело могућност да своју каријеру настави у другим школама. Међутим, Европски суд је напоменуо да Апелациони суд није узео у обзир чињеницу да подносилац представке раније није имао никакву дисциплинску санкцију. Европски суд је закључио да је казна подносиоца представке била несразмјерна те да је дошло до кршења члана 10 Конвенције.