Контрола коришћења имовине • Непотребно продужено задржавање сервера у контексту кривичног поступка против трећих лица • Слобода изражавања • Повреда члана 1 Протокола број 1 • Повреда члана 10 Европске конвенције
Чињенице и наводи подносиоца представке
Издавачка кућа жалила се полицији на кршење ауторских права јер је књига коју је објавила стављена на располагање на интернет. Истрага која је услиједила показала је да је страница на којој је књига објављена дјелимично хостована на серверу који је у својини подносиоца представке. У то вријеме сервер је хостовао и низ других интернет страница.
Суткиња Окружног суда у Софији је на захтјев полиције издала налог за претрес просторија у којима се налазио сервер. Полицајци су сервер заплијенили и уклонили. Подносилац представке поднио је Окружном јавном тужилаштву у Софији захтјев за поврат сервера. Истакао је да се информације потребне за кривичну истрагу трећих лица могу копирати и да му се сервер може вратити, те је објаснио да се на серверу налази и неколико других страница, укључујући и његову. Та страница је престала функционисати због запљене. Подносилац представке поднио је Окружном јавном тужилаштву у Софији додатни захтјев за поврат сервера објашњавајући да је лична кореспонденција корисника његове странице похрањена на серверу и да одузимање те кореспонденције није требало да буде дозвољено. Такође је истакао да му је недоступношћу његове странице проузрокована „значајна штета“, укључујући и финансијску. Подносилац представке је у више наврата писао Главном јавном тужилаштву понављајући претходно наведено и истакао да су поступци власти прекршили његова права на приватни живот и преписку загарантовану чланом 8 Европске конвенције.
Сервер је подносиоцу представке враћен након нешто више од седам мјесеци.
Интернет страница подносиоца представке, која је била у функцији више од четири године, престала је с радом након запљене његовог сервера. Користећи други сервер, подносилац представке је на страници успио да објави саопштење у којем позива органе гоњења да исправе „грешку“ коју су направили. Поново користећи други сервер, активирао је „минималну“ верзију странице, углавном с намјером да корисницима објасни шта се догодило. Интернет страница је враћена у пуну функционалност тек након што је сервер враћен подносиоцу представке. Међутим, према његовим ријечима, страница никада није повратила своју претходну популарност.
Подносилац представке се пред Европским судом жалио на одузимање и задржавање свог сервера, посебно на основу члана 1 Протокола број 1 и члана 10 Европске конвенције.
Оцјена Европског суда
Члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију
Европски суд је истакао да је сервер подносиоца представке задржан око седам и по мјесеци. Узимајући у обзир чињеницу да сервер подносиоца представке никада није прегледан у сврху кривичне истраге против подносиоца представке те да је та истрага била усмјерена против трећих лица, те узимајући у обзир могућност копирања потребних информација, важност сервера за професионалну активност подносиоца представке, као и дјелимичну неактивност Окружног јавног тужилаштва у Софији, Европски суд је истакао да је задржавање сервера подносиоца представке било несразмјерно. Европски суд је закључио да националне власти нису успјеле постићи потребну правичну равнотежу између легитимног циља који се желио постићи и права подносиоца представке, чиме је прекршен члан 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.
Члан 10 Европске конвенције
Европски суд је истакао да је лична интернет страница подносиоца представке представљала средство за остваривање његове слободе изражавања. Након што су власти заплијениле сервер и информације садржане на њему, интернет страница која је била на том серверу била је недоступна одређено вријеме. Иако се недостатак детаља о смањеној функционалности интернет странице подносиоца представке у принципу може узети у обзир приликом процјене претрпљене штете, Европски суд је у сврху анализе о постојању мијешања у права подносиоца представке из члана 10 Европске конвенције навео да је задржавање сервера наставило ометати слободу изражавања подносиоца представке све док му он коначно није враћен.
Европски суд је навео да је ометање слободе изражавања подносиоца представке резултат задржавања сервера и података који се на њему налазе. Европски суд је истакао да је ограничена функционалност интернет странице подносиоца представке у периоду од око седам мјесеци била посљедица дјеловања органа гоњења, који су дужи период задржали сервер на којем се налази та страница. Иако ове мјере нису биле усмјерене против спорне интернет странице, која није ни била предмет истраге нити је било навода да је прекршила закон, мјере власти су довеле до стварних ограничења. Европски суд је стога закључио да је у овом случају дошло до мијешања јавног органа у право подносиоца представке на слободу изражавања.
Будући да је мијешање у права подносиоца представке према члану 10 Европске конвенције произашло из задржавања сервера од органа гоњења, то мијешање је такође било „прописано законом“ и слиједило је легитимне циљеве у општем интересу. Европски суд је нагласио да је кључно питање било да ли је мијешање било пропорционално легитимном циљу. Европски суд је поново нагласио да је сервер подносиоца представке одузет у сврху кривичне истраге против трећих лица, а не против подносиоца представке. Даље, Европски суд је истакао да је значајно да иако је подносилац представке у више наврата изјавио да је сервер такође хостовао његову сопствену интернет страницу те да су многе функције те странице престале да раде и да се не могу вратити, да је страница била релативно популарна и да му је недоступност те странице наносила финансијску штету, органи гоњења остали су неактивни дужи период. Конкретно, Окружно јавно тужилаштво у Софији, гдје је сервер задржан, процијенило је потребу за тим задржавањем и донијело одлуку о враћању сервера тек након што је то наложило Главно јавно тужилаштво.
Европски суд је такође истакао да иако се чини да је подносилац представке на свом серверу хостовао интернет страницу за коју се сумњало да објављује садржаје који крше ауторска права, домаће власти ни у једном тренутку нису сугерисале да он сноси било какву одговорност за наводна кршења ауторских права. Будући да је мијешање у слободу изражавања подносиоца представке резултат радњи које су власти предузеле приликом прикупљања доказа против трећих лица, Европски суд није видио како би чињеница да му нису изречене никакве санкције (што је истицала Влада) могла да буде релевантна за анализу пропорционалности.
У коначници, Европски суд је закључио да се задржавање сервера подносиоца представке у кривичном поступку показало непотребним за потребе истраге и да током одређеног периода органи гоњења нису уложили напоре да отклоне посљедице својих радњи на слободу изражавања подносиоца представке упркос томе што су о тим посљедицама били обавијештени у више наврата. Европски суд је закључио да је прекршен члан 10 Европске конвенције.
