Уопштено

У вези с апелантовим наводима који се односе на повреду члана 1 Протокола број 7, Уставни суд запажа да из документације у спису произлази, прије свега, да поступак апелантове депортације није ни покренут, већ је покренут и спроведен поступак извршења рјешења Службе за послове са странцима о стављању апеланта под надзор. Сама чињеница да је апелант стављен под надзор не значи да ће се тај поступак окончати његовом депортацијом, нити на било који начин прејудицира коначну одлуку у поступцима у којима се одлучује о његовом праву на боравак у Босни и Херцеговини. Уставном суду нису предочени никакви докази који наводе на закључак да су апеланту ускраћена процедурална права из члана 1 Протокола број 7 уз Европску конвенцију за странце којима се пријети протјеривањем. Према томе, слиједи да у конкретном случају апелант није жртва кршења наведеног права.
• Одлука о допустивости број АП-3307/08 од 28. марта 2009. године, став 30, апелација у односу на члан 1 Протокола број 7 уз Европску конвенцију очигледно (prima facie) неоснована