Сила коју је полицајац употријебио током хапшења није била неопходна и пропорционална у околностима конкретног случаја • Повреда члана 3. Европске конвенције

Чињенице и наводи подноситељице представке

У релевантно вријеме полиција је примила пријаву да се Е. Ц. У., бивши партнер подноситељице представке, на улици понаша збуњено и агресивно. Пет полицајаца било је задужено да реагује на инцидент. Обавијештени су да Е. Ц. У. одраније има досије о насиљу, пријетњама и прекршајима у вези с дрогом. Током хапшења које је услиједило полицајац X ударио је Е. Ц. У. у главу, који је ухапшен и одведен у полицијску станицу, након чега је убрзо преминуо. Након што је обдукција показала да је узрок смрти Е. Ц. У. узимање наркотика, истрага је обустављена и утврђено је да је употреба силе била неопходна и пропорционална, те да није било назнака да је сила која је примијењена према Е. Ц. У. узроковала или допринијела његовој смрти. Подноситељица представке поднијела је жалбу Апелационом суду против одлуке о обустави истраге. Тврдила је да је сила коју је употријебио полицајац X, укључујући и ударац у главу, била непотребна и несразмјерна, те стога и незаконита у свјетлу, између осталог, менталног стања Е. Ц. У.

Апелациони суд је одбио жалбу подноситељице представке. Из образложења суда произлази да је суд утврдио да нема назнака да су полицајац X и његове колеге примијенили једнострану и претјерану силу. Апелациони суд је сматрао да је у конкретном случају полицајац X требао да одустане од наношења ударца у главу, али да, с обзиром на понашање Е. Ц. У., околности случаја, намјере полицијских службеника да пруже помоћ и недостатак специјалистичке обуке полицајаца у случајевима попут овог, није било кривичног дјела које би захтијевало кривично гоњење. Није било могућности жалбе на одлуку Апелационог суда.

Подноситељица представке се пред Европским судом жалила да је полицајац X употребом силе током хапшења Е. Ц. У. поступио супротно члану 3. Европске конвенције.

Оцјена Европског суда

Европски суд је указао да се жалба коју је подноситељица представке поднијела Апелационом суду односила само на одлуку о непокретању кривичног поступка против полицајца X, тако да је предмет пред Европским судом стога ограничен на силу коју је употријебио полицајац X. Међутим, то није спријечило Европски суд да испита жалбу у односу на чињенично стање полицијске интервенције у цјелини. Европски суд је примијетио да између странака није спорно да је повреде које је задобио Е. Ц. У. узроковао полицајац током његовог хапшења. Међутим, странке се не слажу око тога да ли је сила коју је полицајац X употријебио у тој прилици, посебно ударац Е. Ц. У. у потиљак, била неопходна у датим околностима. У вези с наведеним, Европски суд сматра да се не може рећи да су полицајци, укључујући и полицајца X, могли имати истинско увјерење да су им угрожени животи или безбједност.

Европски суд је такође примијетио да полицајци, укључујући и полицајца X, нису били одговарајуће обучени за такве ситуације. Штавише, упркос томе што нису били обучени, полицајци нису затражили помоћ од медицинских стручњака или специјализованих полицајаца који би били боље опремљени за поступање с лицем таквог менталног здравља. Заиста, како је навео Апелациони суд, полиција се суочила с готово немогућом ситуацијом за коју није била адекватно припремљена. Чињеница да се за Е. Ц. У. наводи да се понашао врло збуњено и узнемирено требала је изазвати забринутост у погледу његовог менталног здравља и могућности предозирања наркотицима или менталне болести.

У таквим околностима полиција је требала бити у стању да предвиди да би се могла суочити с одређеним отпором с његове стране и требала је сходно томе да планира и изврши интервенцију. Коначно, Европски суд је сматрао да образложење Апелационог суда о неопходности употребе силе у овом конкретном случају није било у потпуности јасно, што се може узети у обзир приликом испитивања усклађености с материјалним дијелом члана 3. Европске конвенције. Прво, Апелациони суд је утврдио да ударац шаком у потиљак Е. Ц. У. није требао да буде примијењен. Ипак, сматрао је да због околности случаја, понашања самог Е. Ц. У., нестабилне ситуације и недостатка специјализовано обучених полицајаца за те врсте случајева употреба силе од стране полицајца X није представљала кривично дјело које захтијева кривично гоњење. Иако није на Европском суду да нагађа о томе да ли су испуњени услови за кривично гоњење, Европски суд је истакао да образложење не објашњава у потпуности зашто ударац у главу, који није требао да буде задат, није представљао напад. Такав недостатак јасноће може утицати на укупну процјену да ли је употреба силе била строго неопходна у датим околностима.

С обзиром на наведено, а посебно на природу и мјесто употријебљене силе, односно ударац у главу, као и на критеријум професионалног односа и високог степена стручности полицијских службеника, Европски суд је сматрао да Влада није успјела да увјерљиво докаже да је у околностима случаја било строго неопходно и пропорционално да полицајац X прибјегне таквој сили како би сломио отпор Е. Ц. У. и учинио га бољим за сарадњу.

Сходно томе, Европски суд је одбио приговор Владе о некомпатибилности ratione materiae с одредбама Европске конвенције и закључио да је Е. Ц. У. био подвргнут понижавајућем поступању супротно члану 3. Европске конвенције.