Осуда петнаестогодишњака за тешко убиство, дјелимично на основу његовог признања датог током полицијског испитивања без претходних повјерљивих консултација с родитељима • Нема кршења члана 6. Европске конвенције

Чињенице и наводи подносиоца представке

Подносилац представке, тада петнаестогодишњак, осумњичен је да је 7. марта 2018. године ножем убио четрнаестогодишњег школског друга.

Шест полицајаца је 11. марта 2018. године стигло у дом мајке подносиоца представке, која је имала искључиво старатељство над њим. Два полицајца су усмено обавијестила подносиоца представке о његовом праву на ћутање, праву на консултације с адвокатом и праву његове мајке да буде присутна током полицијског испитивања. Такође му је уручен образац којим га се писмено обавјештава о његовим правима. Подносилац представке је потписао образац. Истовремено, мајка подносиоца представке је обавијештена да је њен син осумњичен за убиство и да је издат налог за претрес стана. Такође је обавијештена да као родитељ осумњиченог има право да одбије свједочење.

Подносилац представке је рекао полицајцима гдје могу пронаћи руксак с његовом одјећом и другим предметима, као и гдје могу пронаћи оружје. Нагласио је да је спреман дати изјаву, али не у присуству мајке, те је почео плакати.

Полицајци су обавијестили мајку подносиоца представке о синовој спремности да дâ изјаву и његовој жељи да она не буде присутна. Полицајац је такође објаснио да јој је допуштено да буде присутна током испитивања. Међутим, мајка је одлучила да поштује синову жељу. Током полицијског испитивања, које је трајало око три сата, подносилац представке је признао почињење кривичног дјела.

Кривични поступак пред Одјелом за малољетнике Земаљског суда у Берлину започео је 25. септембра 2018. године. Адвокати подносиоца представке приговорили су коришћењу признања датог током полицијског испитивања као доказа. Тврдили су да подносилац представке није био правилно обавијештен о свом праву да се савјетује с родитељима и да му није пружена прилика да се приватно савјетује с мајком прије него што га је полиција испитала.

Окружни суд је одбио захтјев за искључење доказа, те утврдио да је полиција обавијестила мајку подносиоца представке о њеним правима, као и подносиоца представке, на начин који је њему као малољетнику разумљив. Што се тиче права на савјетовање с родитељима, Окружни суд је утврдио да су права мајке подносиоца представке као родитеља била довољно поштована, те је нагласио да право на савјетовање с родитељима није једнако праву на ћутање, праву на одбијање свједочења, праву на савјетовање с адвокатом или праву на присуство током испитивања, јер није изричито прописано законом. Подносилац представке је дао ново признање Окружном суду, које се у неким аспектима разликовало од претходног, посебно у погледу предумишљаја и мотива убиства.

Окружни суд је осудио подносиоца представке за тешко убиство и изрекао му малољетничку казну затвора у трајању од девет година. Окружни суд је своју пресуду дјелимично засновао на признању подносиоца представке од 11. марта 2018. године, те нагласио да су разлике између два признања биле мотивисане тактичким разлозима, те се суд стога ослонио, посебно у погледу мотива и предумишљаја кривичног дјела, на прво признање подносиоца представке. Сматрао је да су на основу првог признања подносиоца представке постојале одређене отежавајуће околности у вези с његовом намјером и мотивом.

Одлучујући о ревизији подносиоца представке, Савезни суд правде је одбио ревизију. У својој сажетој одлуци оставио је отвореним питање да ли постоји право на родитељске консултације. Утврдио је да чак и под претпоставком да такво право постоји, његово кршење не би довело до апсолутног искључења доказа, већ само до условног, што би захтијевало уравнотежење супротстављених интереса, међу којима је главни тежина кривичне оптужбе.

Подносилац представке је изјавио уставну жалбу, коју је Савезни уставни суд одбио.

Подносилац представке се пред Европским судом жалио да је Окружни суд своју пресуду засновао на његовом признању датом током полицијског испитивања иако није био обавијештен о свом праву да се савјетује с родитељима, нити му је пружена прилика да се с њима приватно савјетује прије него што га је полиција испитала. Тврди да је поступак спроведен у супротности са чланом 6. став 1. Европске конвенције.

Одлука Европског суда

Европски суд је навео да је подносилац представке ограничио своју представку на аргумент наводног права на родитељске консултације.

Европски суд је навео да међу странкама није спорно да је полиција обавијестила подносиоца представке о његовом праву на ћутање и праву на консултације с адвокатом, те да су полицијски службеници исправно испунили своје законске обавезе према Закону о кривичном поступку. Такође је истакао да је подносилац представке изричито потврдио да је разумио информације о својим правима. Европски суд је даље нагласио да је Окружни суд закључио да је полиција свеобухватно информисала подносиоца представке о његовим правима на начин који му је као малољетнику био разумљив. Надаље, полиција је обавијестила и мајку и подносиоца представке да мајка може бити присутна током полицијског испитивања, али да је подносилац представке одлучио да не користи њену помоћ, а мајка је одлучила да прихвати жељу свог сина.

Европски суд је примијетио да иако њемачки закон даје родитељима или стараоцима право да буду присутни током кривичног поступка и истражних мјера, Савезни суд правде није одлучио о питању да ли постоји право на повјерљиве консултације између оптуженог малољетника и његових родитеља или старалаца у њемачком праву, а постојање таквог права до сада су прихватили само неки нижи домаћи судови. У том смислу, Европски суд је нагласио да је Савезни суд правде приликом разматрања ревизије закључио да чак и под претпоставком да такво право постоји, његово кршење не би довело до апсолутног искључења доказа, те да у овом случају није било назнака кршења које би могле оправдати искључење спорних доказа. Даље је утврдио да су родитељска права мајке и рањивост подносиоца представке довољно узети у обзир.

Коначно, Европски суд је примијетио да подносилац представке није тврдио да га је полиција на било који начин присилила на признање. С обзиром на наведено, Европски суд је закључио да су власти предузеле све разумне кораке како би обезбиједиле да подносилац представке у потпуности буде свјестан свог права на одбрану и да може схватити посљедице свог понашања, те да није дошло до кршења члана 6. став 1. Конвенције.