Члан 6. Европске конвенције примјењив на поступке у којима је Судски савјет Сјеверне Македоније утврдио да је подносилац представке починио професионални прекршај у вријеме обављања судијске дужности • Коначна одлука Судског савјета није била предмет накнадног преиспитивања од стране Вијећа за одлучивање по жалбама при Врховном суду • Поступак у цјелини није испунио захтјеве за правично суђење • Утврђено кршење члана 6. Европске конвенције

Чињенице предмета и наводи подносиоца представке

Вијеће за утврђивање чињеница и покретање поступка за утврђивање одговорности судија у Сјеверној Македонији је у јулу 2017. године пред Судским савјетом Сјеверне Македоније (у даљњем тексту: Судски савјет) покренуло поступак за разрјешење подносиоца представке судијске дужности због професионалног прекршаја. На сједници одржаној 18. јуна 2019. године Судски савјет је разријешио подносиоца представке дужности судије. Утврђено је да је подносилац представке починио професионални прекршај према члану 75. ст. 1, 2. и 10. Закона о судовима из 2010. године. Након жалбе подносиоца представке, Вијеће за одлучивање по жалбама при Врховном суду (у даљњем тексту: Вијеће) вратило је предмет Судском савјету на поновно разматрање јер је утврдило да одредбе које су примијењене нису биле на снази у вријеме разрјешења подносиоца представке и наложило Судском савјету да узме у обзир принцип примјене блажег закона. Подносилац представке је у међувремену пензионисан тако да је поступак који је започео као поступак разрјешења због професионалног прекршаја настављен као поступак за утврђивање професионалног прекршаја.

Одлучујући у поновном поступку на сједници од 24. децембра 2020. године Судски савјет је поново утврдио да је подносилац представке починио професионални прекршај према члану 75. ст. 1, 2. и 10. у вези са чланом 74. ст. 1. и 2. Закона о судовима из 2010. године тиме што није благовремено саставио или донио пресуде у више од 240 предмета у 2015. и 2016. години. Судски савјет се позвао и на одредбе члана 76. став 1. Закона о судовима из 2019. године који укључује непрофесионално и несавјесно обављање судијске функције као основ за утврђивање професионалног недоличног понашања судије.

Подносилац представке се пред Европским судом жалио да поступак против њега због професионалног прекршаја није био правичан и да је Судски савјет у поновном поступку погрешно примијенио Закон о судовима из 2010. године.

Оцјена Европског суда

Европски суд је указао да је поступак против подносиоца представке започео и трајао скоро три године као поступак за разрјешење. Након пензионисања подносиоца представке, поступак је окончан одлуком Судског савјета којом је утврђено да је подносилац представке починио професионални прекршај док је обављао судијску дужност. Европски суд је истакао да су поступци због професионалног прекршаја које је водио Судски савјет, као тијело задужено за обезбјеђење независности правосуђа, од посебног значаја за повјерење јавности како када се ради о дисциплинским поступцима против судија на функцији тако и када се ради о поступцима због професионалног прекршаја против бивших судија, као што је у случају подносиоца представке.

Европски суд је сматрао да треба да процијени притужбу подносиоца представке с посебном пажњом потребном за преиспитивање дисциплинских поступака против судија.

Европски суд је констатовао да је Судски савјет првобитно разријешио подносиоца представке дужности судије примјеном члана 75. ст. 1, 2. и 10. Закона о судовима из 2010. године. Након жалбе подносиоца представке, Вијеће је вратило предмет на поновно разматрање Судском савјету утврдивши да примијењене одредбе нису биле на снази у вријеме разрјешења подносиоца представке. Наложило је Судском савјету да узме у обзир принцип примјене блажег закона.

Међутим, у поновном поступку Судски савјет је поново утврдио да је Закон о судовима из 2010. године примјењив на предмет подносиоца представке. Иако је његова одлука била у директној супротности с одлуком Вијећа, Судски савјет није дао никакве конкретне разлоге на основу којих је дошао до закључка о томе која верзија Закона о судовима је била примјењива. У погледу упутства Вијећа да се узме у обзир принцип примјене блажег закона, Судски савјет ограничио се на пуко утврђивање да Закон о судовима из 2019. године такође укључује непрофесионално и несавјесно обављање судијских функција као основ за утврђивање недоличног професионалног понашања судије. Није анализирало која верзија Закона о судовима је заправо блажа за подносиоца представке. Стога се не може закључити да је Судски савјет током поступка исправио недостатак на који је указало Вијеће. Европски суд је сматрао да је тако створена ситуација која је у супротности с принципом правилне примјене права.

Европски суд је поново нагласио важност доношења одлука Судског савјета за одржавање владавине права, независности правосуђа и повјерења јавности у рад Судског савјета. У вези с тим, Европски суд је констатовао да је поступак против подносиоца представке због професионалног прекршаја окончан одлуком Судског савјета од 24. децембра 2020. године коју Вијеће није накнадно преиспитивало. Сходно томе, Вијеће није могло процијенити да ли је Судски савјет поступио у складу с претходним упутствима у поступку враћања предмета на поновни поступак. Строго поштовање налаза Вијећа од стране Судског савјета било је још важније у таквим околностима. Европски суд је закључио да је предметни поступак, посматран у цјелини, био у супротности са захтјевима правичног суђења према члану 6. став 1. Европске конвенције. Утврђено је да је дошло до кршења те одредбе.