Принцип непосредног извођења доказа у другом степену • Заснивање пресуде на исказу једног свједока • Изостанак непосредне процјене поузданости свједока • Повреда члана 6. став 1. Конвенције

Чињенице и наводи подносилаца представки

Подносиоци представки су тренутно у затвору у Низоземској.

На обали насипа у Амстердаму пронађено је тијело К. Е. Форензичком истрагом утврђено је да је жртва умрла од једне или више убодних рана те да је убијена у свом стану у Ротердаму. Анализом телекомуникационих података утврђено је да је X у релевантно вријеме боравио у стану жртве, због чега је постао осумњичени.

Након хапшења, X је током испитивања изнио исказ којим је за убиство теретио подносиоце представки. На основу његових инкриминишућих исказа подносиоци представки су ухапшени, те оптужени за убиство с предумишљајем и незаконито уклањање тијела. X је поново испитан пред истражним судијом, у присуству адвоката подносилаца представки, који су заједно с јавним тужиоцем имали могућност да га испитују о његовим ранијим исказима и околностима убиства и накнадног одлагања тијела.

На суђењу пред Окружним судом у Амстердаму подносиоци представки су негирали своју умијешаност у наводна кривична дјела, изнијели другачију верзију догађаја од оне коју је у својим исказима дао X те изјавили да никада нису срели жртву.

Окружни суд је током поступка испитао вјеродостојност и поузданост исказа X, као и исказа самих подносилаца представки. Имајући у виду да није било одлучујућих форензичких доказа који би потврдили њихову умијешаност у убиство или убиство из нехата, суд је оцијенио да се предмет у битном своди на процјену поузданости исказа X и кредибилитета одбрана подносилаца представки.

Окружни суд је подносиоце представки прогласио кривима за заједничко и незаконито уклањање тијела, али их је ослободио оптужби за убиство и убиство из нехата, те им је изречена казна затвора у трајању од по двије године. Суд је закључио да искази X нису били довољно поуздани да би се на основу њих, ван разумне сумње, утврдила умијешаност подносилаца представки у убиство или убиство из нехата.

Апелациони суд у Амстердаму је поништио пресуду Окружног суда и осудио подносиоце представки на казну затвора од по 13 година за заједничко извршење убиства из нехата и незаконито одлагање тијела. Апелациони суд је одбацио захтјев другог подносиоца представке за поновно испитивање X и првог подносиоца представке сматрајући да захтјев није био довољно поткријепљен. Апелациони суд је у образложењу пресуде навео да исказ подносилаца представки није вјеродостојан, те даље утврдио да су изјаве X у важним аспектима довољно поткријепљене другим доказима.

Подносиоци представки су изјавили ревизије Врховном суду. Други подносилац је приговорио да Апелациони суд није дао довољно разлога за одбијање захтјева за поновно испитивање свједока X и првог подносиоца. Оба подносиоца представки су, позивајући се на члан 6. Европске конвенције, тврдили да је Апелациони суд био дужан да по службеној дужности позове X и испита га као свједока, посебно имајући у виду да је његова изјава представљала одлучујући доказ.

Врховни суд је потврдио пресуду Апелационог суда у Амстердаму утврдивши да је образложење Апелационог суда у односу на одбијање поновног испитивања свједока X адекватно и довољно оправдано. У односу на жалбене наводе подносилаца представки у вези са чланом 6. Европске конвенције, Врховни суд је навео да наведени члан не спречава Апелациони суд да се ослони на изјаве X као доказ, те је нагласио да је Апелациони суд изнио довољне разлоге за утврђивање поузданости изјава X које су потврђене објективним доказима.

Подносиоци представки су се пред Европским судом жалили да им је ускраћено правично суђење јер су, након што су ослобођени због непоузданости свједока X, осуђени у жалбеном поступку, а да жалбени суд није директно саслушао тог свједока. Други подносилац представке се жалио и да му је ускраћено право да лично испита свједока X пред жалбеним судом који га је коначно осудио, чиме је повријеђен члан 6. став 3. тачка (д).

Одлука Европског суда

Европски суд је напоменуо да у случајевима када се осуђујућа пресуда заснива искључиво или у одлучујућој мјери на исказу свједока који није присутан на суђењу поступак се мора подвргнути најдетаљнијем испитивању, те утврдити да ли постоје довољни фактори противтеже, укључујући и мјере које омогућавају правичну и правилну процјену поузданости тих доказа.

Европски суд је навео да се Апелациони суд ослањао искључиво на транскрипте исказа свједока X, чији су кредибилитет досљедно оспоравали подносиоци представки, а за којег је првостепени суд изричито утврдио да је непоуздан. Такође, Европски суд је нагласио да ниједан од судија који су осудили подносиоце представки није лично саслушао свједока. Европски суд је поновио да они који сносе одговорност за утврђивање кривице или невиности оптуженог, у принципу, требају бити у могућности да лично саслушају свједоке и процијене њихову поузданост.

У свјетлу наведених налаза, Европски суд је примијетио да је одлучујућа тежина дата исказу свједока X, који је био кључан за утврђивање кривице подносилаца представки, док је његов кредибилитет био изричито оспораван. Истовремено, Апелациони суд је имао пуну надлежност над испитивањем чињеница и кривице подносилаца представки, а да при томе није испоштовао принцип непосредности.

У тим околностима, Европски суд је закључио да су захтјеви правичног суђења захтијевали поновно саслушање свједока. Пропуст да се то учини не може се исправити преиспитивањем ограниченим на правна питања, а Врховни суд није исправио ситуацију враћањем предмета Апелационом суду на ново испитивање свједока, те се таква жалба, стога, не може сматрати довољном заштитом за очување укупне правичности поступка. Европски суд је закључио да је дошло до повреде члана 6. став 1. Европске конвенције.