Приступ суду • Клевета • Прекид поступка за клевету због парламентарног имунитета • Слобода процјене државе није прекорачена • Нема кршења члана 6. Европске конвенције

Чињенице и наводи подносиоца представке

Подносилац представке је предузетник и члан Академије за енергетику Грузије. Године 2011. осуђен је на девет година затвора због шпијунаже. Парламент га је 5. децембра 2012. године прогласио „политичким затвореником“, а из затвора је пуштен на основу Закона о амнестији који је Парламент усвојио 12. јануара 2013. године. На захтјев подносиоца представке спроведено је поновно суђење, након којег је 16. јула 2018. године пресуда из 2011. године поништена, а подносилац представке ослобођен свих оптужби.

Неодређеног датума 2020. године разни медији су извијестили да је низ компанија и предузетника током првог квартала те године донирало више од два милиона грузијских ларија владајућој странци Грузијски сан. Међу донаторима је био и подносилац представке. 

У контексту медијског извјештавања о тим догађајима, И. А., члан Парламента, кратко је интервјуисан унутар зграде Парламента, те је том приликом изјавио: „Што се тиче конкретних лица и односа странке Грузијски сан према руским шпијунима, да, Грузијски сан није ослободио само Kiguradzea [подносиоца представке] него и друга лица осуђена за шпијунажу прогласивши их политичким затвореницима. Од тада владајућа странка није разоткрила ниједног шпијуна. Дакле, та лица политички су партнери Грузијског сна…“ 
Подносилац представке је 15. јула 2020. године покренуо грађански поступак против И. А., телевизијских станица Mtavari Arkhi Ltd и ТВ Pirveli Ltd, те грузијског сервиса Радија Слободна Европа / Радио Liberty (RFE/RL) тражећи да се утврди да је био изложен дискриминацији, те повлачење наводно клеветничке изјаве и досуђивање накнаде за нематеријалну штету. Тврдио је да су медијске куће и И. А. ширили клеветнички садржај позивајући се на његово раније хапшење и осуду за шпијунажу у име Русије током мандата претходне владе, те на његово накнадно пуштање на слободу због тога што га је Парламент признао као политичког затвореника. Међутим, нису поменули да је потпуно ослобођен тих оптужби у поступку који је поново отворен након његовог пуштања на слободу. 

Током поступка за клевету И. А. је затражио да се поступак против њега обустави на основу парламентарног имунитета, тврдећи да је, будући да се радило о политичкој одлуци коју је донио Парламент, његова изјава представљала политички аргумент изнесен у вршењу његових парламентарних дужности, а не „клевету“ како је тврдио подносилац представке. 

Градски суд у Тбилисију је 5. октобра 2021. године донио одлуку којом је обуставио поступак против И. А. наводећи да је оспорена изјава дата у контексту његовог политичког изражавања и у вршењу његових дужности као члана Парламента. 

Одлучујући о жалби подносиоца представке, трочлано вијеће Апелационог суда у Тбилисију је 24. јануара 2023. године потврдило одлуку нижег суда.

Подносилац представке се пред Европским судом жалио да је одлука домаћих судова да прекину поступак за клевету нарушила саму суштину права на приступ суду јер му није дата могућност да оспори оптужбе за шпијунажу, а које су представљале нападе на његов углед, част и интегритет као јавне личности с угледном академском позадином. 

Одлука Европског суда

Европски суд је навео да се овај предмет односи, с једне стране, на право подносиоца представке на приступ суду, а с друге стране, на слободу изражавања која је дата заступницима у вршењу њихових парламентарних функција. 

Европски суд је прихватио тврдњу Владе да је легитимни циљ мијешања у овом случају био омогућити слободу говора представницима народа и одржати подјелу власти између законодавне и судске власти. Европски суд је поновио да приликом испитивања пропорционалности имунитета његова апсолутна природа не може да буде одлучујућа. У том смислу Европски суд је већ утврдио да се правило парламентарног имунитета у принципу не може сматрати наметањем несразмјерног ограничења права на приступ суду како је установљено у члану 6. став 1. Европске конвенције. 

Европски суд је истакао да је његов задатак да процијени да ли је примјена релевантног правног оквира од домаћих судова у вези с парламентарним имунитетом, с обзиром на околности, била у складу с правом подносиоца представке на приступ суду према члану 6. став 1. Европске конвенције. Такође је нагласио да није на њему да процјењује вриједност оспореног парламентарног говора или његов допринос „значајној дебати“. Умјесто тога, у контексту члана 6. став 1. Европске конвенције, Европски суд је у својој пракси преферирао фокусирање на постојање јасне везе с парламентарном активношћу. Само у одсуству такве везе Европски суд је усвајао уско тумачење концепта пропорционалности између циља који се жели постићи и коришћених средстава. 

Европски суд је навео да не може занемарити чињеницу да примјена парламентарног имунитета није аутоматска у туженој држави, те да су домаћи судови узели у обзир аргументе странака и размотрили низ фактора како би закључили да је оспорена изјава спадала у дјелокруг парламентарних функција И. А. и стога била обухваћена његовим парламентарним имунитетом. 

Европски суд је истакао да су домаћи судови прописно утврдили постојање јасне везе између изражавања И. А. и његових парламентарних функција, те утврдили да таква веза постоји, чиме су оправдали прекид поступка за клевету. У свјетлу претходно наведеног, имајући у виду широку слободу дјеловања која је дата државама у регулисању парламентарног имунитета, Европски суд је закључио да се не може рећи да примјена правила парламентарне привилегије у овом случају прелази слободу процјене која је дата државама у ограничавању права појединца на приступ суду. 

Сходно томе, није дошло до кршења члана 6. став 1. Конвенције.