Неизвршење одлука донесених у корист подносиоца представке против инсолвентне општине и немогућност обраћања суду ради обезбјеђења њиховог извршења • Несразмјерно ограничење његових „имовинских права“ и права на приступ суду • Кршење члана 6. Европске конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Европску конвенцију
Чињенице предмета и наводи подносиоца представке
Подносилац представке се бави прикупљањем штедње и одобравањем кредита у свим њиховим облицима, како у Италији тако и у иностранству. Специјализован је за пружање услуга факторинга приватним друштвима, односно за преузимање потраживања која се односе на органе јавне управе.
Подносилац представке је преузео више потраживања која су приватна друштва и пружаоци услуга имали према Општини Козенца. Укупан износ преузетих потраживања утврдили су окружни судови у Козенци и Катанцару, који су донијели рјешења о извршењу. Општина Козенца је само дјелимично исплатила износе досуђене домаћим одлукама.
Општина Козенца је, након дјелимичне отплате свог дуга, 11. новембра 2019. године прогласила инсолвентност и покренула поступак инсолвентности предвиђен законском уредбом број 267 од 18. августа 2000. године (у даљњем тексту: ТУЕЛ).
Подносилац представке је 10. јула 2020. године поднио захтјев Ванредном одбору за ликвидацију (у даљњем тексту: ОСЛ) за уврштавање на листу повјерилаца Општине и за унос износа који му се дугују у одговарајући попис обавеза. У складу са чланом 248. ТУЕЛ-а, подносилац представке није могао да покрене нити да настави поступке извршења у вези с потраживањима која су била уписана на листу коју је саставио ОСЛ.
Подносилац представке се Европском суду жалио због неизвршења домаћих одлука донесених у његову корист, као и због немогућности приступа суду ради обезбјеђења извршења тих одлука, при чему се позвао на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола број 1 уз Конвенцију. Подносилац представке је навео да домаће одлуке донесене у његову корист против Општине Козенца нису биле извршене. Надаље је истакао да се одложено извршење не може оправдати стањем инсолвентности Општине, које је проглашено 2019. године.
Оцјена Европског суда
Европски суд је истакао да је подносилац представке имао потраживање које је било сигурно, доспјело и плативо на основу рјешења о извршењу која су донијели окружни судови у Козенци и Катанцару. Такође је констатовао да су, према информацијама које су доставиле странке, рјешења о извршењу донесена у корист подносиоца представке остала неизвршена у периодима који трају дуже од двије те дуже од седам година. Даље је истакао да је захтјев подносиоца представке за уврштавање на листу повјерилаца представљао неопходан корак како би се остварила исплата његових потраживања у оквиру поступка инсолвентности који је покренула Општина, те се не може тумачити као прихватање кашњења. Осим тога, према одредбама ТУЕЛ-а, подносилац представке није био у могућности да покрене поступке извршења.
У водећим предметима Ventorino против Италије (број 357/07, 17. мај 2011. године), De Trana против Италије (број 64215/01, 16. октобар 2007. године), Nicola Silvestri против Италије (број 16861/02, 9. јуни 2009. године) и Antonetto против Италије (број 15918/89, 20. јули 2000. године) Европски суд је већ утврдио повреде у вези с питањима сличним онима у конкретном предмету. Након што је испитао сав материјал који му је достављен, Европски суд није пронашао ниједну чињеницу нити аргумент који би га увјерио да у погледу основаности предметних приговора донесе другачији закључак. Имајући у виду своју судску праксу о том питању, Европски суд је истакао да у конкретном случају власти нису уложиле све потребне напоре како би у потпуности и у разумном року извршиле одлуке донесене у корист подносиоца представке те да су несразмјерно ограничиле његово право на приступ суду. Европски суд је због истих разлога утврдио да је кашњење у извршењу рјешења о извршењу представљало несразмјерно мијешање у „имовину“ подносиоца представке. Утврдио је повреду члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију.
