Отпуштање наставнице због фотографија објављених на њеном приватном профилу на друштвеним мрежама • Примјена најрестриктивнијих санкција без разматрања других дисциплинских мјера • Кршење члана 8 Европске конвенције и члана 14 у вези са чланом 8 Европске конвенције

Чињенице и наводи подноситељице представке

Подноситељица представке је 2011. године почела да ради као наставница музичког у државној школи за ученике с посебним потребама у Санкт Петербургу. У новембру 2014. године подноситељица представке је позвана на састанак и обавијештена о „досијеу“ о њеном приватном животу који је припремила невладина организација „Родитељи Русије“. „Досије“ је, између осталих слика, укључивао слике подноситељице представке с друштвених мрежа како љуби друге жене и њено подизање средњег прста према камери. Због „њеног пропагирања нетрадиционалне сексуалне оријентације“ и довођења учитељског позива на лош глас, затражено је да поднесе оставку на свој положај, што је она одбила.

Подноситељица представке је 8. децембра 2014. године школи, између осталих аргумената, изнијела и то да није било претходних притужби на њено понашање. Директор школе ју је исти дан разријешио дужности због „неморалних радњи неспојивих с даљњим обављањем наставне дјелатности“.

Подноситељица представке се жалила суду на свој отказ. У тужби је навела да није било доказа о неморалним радњама и да је једини основ за отказ била њена сексуална оријентација. Даље је нагласила да су предочени материјали добијени из албума с приватног профила на друштвеним мрежама с ограниченим приступом.

Кировски окружни суд у Санкт Петербургу донио је пресуду којом је одбијена тужба подноситељице представке. Пресуду је у поступку по жалби потврдио Градски суд у Санкт Петербургу. Жалбе подноситељице представке Градском суду у Санкт Петербургу и Врховном суду Руске Федерације су одбијене.

Подноситељица представке је пред Европским судом приговорила да је одлука послодавца о раскиду њеног уговора о раду представљала несразмјерно мијешање у њен приватни живот узроковано дискриминацијом на основу њене сексуалне оријентације, што је у супротности са чл. 8 и 14 Европске конвенције.

Оцјена Европског суда

Европски суд је истакао да су се странке сложиле да је отпуштање подноситељице представке представљало мијешање у њен приватни живот у смислу члана 8 Европске конвенције. Такође су се сложиле да је то било прописано законом. Обје стране су такође прихватиле да раскид уговора наставнику може бити оправдан неморалним дјелима почињеним ван школског окружења и да је Закон о раду предвиђао отказе из тих разлога. Међутим, нису се сложиле око тога да ли је подноситељица представке починила неморалне радње и да ли је њена сексуална оријентација одиграла одлучујућу улогу у њеном отпуштању.

Европски суд је, између осталог, истакао како је Влада у својим поднесцима тврдила да сексуална оријентација подноситељице представке није била релевантан фактор у њеном предмету будући да би сваки наставник био отпуштен због сличних дјела. Европски суд се није сложио с наведеним јер материјал у предмету показује да су сексуална оријентација подноситељице представке и наводна „неморалност“ били истакнути у образложењу националних власти. Европски суд је истакао да чак и ако би уважио наведени аргумент Владе, раскид радног односа на основу преосталих чињеница које су разматрале школска управа и судови – то јест објављивање фотографија које приказују њежност према интимним партнерима, а које нису опсцене нити сексуално експлицитне – очито је и изразито несразмјеран легитимном циљу који се настоји постићи у овом предмету.

Европски суд је навео да отпуштање наставнице с одговарајућим квалификацијама, угледом међу ученицима и родитељима и без претходних притужби није могло бити неопходна, једина и непосредна санкција, без обзира на то да ли су слике остале приватне или су постале јавне. Суд је нагласио да је школска управа занемарила мноштво доступних дисциплинских мјера, као што су упозорење, опомена, суспензија и друге, и одмах је дала предност најрестриктивнијој мјери, тј. отказу. Надаље, Европски суд је истакао да школска управа није никада ни разматрала било коју мјеру осим добровољног отказа или отказа.

У односу на фотографију с гестом средњег прста, Европски суд је навео да су домаћи судови само указали на постојање фотографије без разматрања када и гдје је снимљена, ко је свједочио гесту, доступности и ограничења приступа фотографији на профилу на друштвеним мрежама или начина на који ју је трећа страна набавила. У недостатку било какве детаљне анализе домаћих власти о том питању, укључујући и процјену компатибилности понашања подноситељице представке с етичким стандардима који тренутно вриједе у земљи, Европски суд није могао закључити да је тај гест, који је коришћен у приватном окружењу ван школских активности, сам по себи оправдао тежину изречене санкције. Сходно томе, Европски суд је закључио да је отпуштање подноситељице представке због објављивања фотографија које показују наклоност према интимним партнерима и гест средњег прста представљало несразмјерно мијешање у њена права према члану 8 Европске конвенције.

Европски суд је такође нагласио да није могао занемарити чињеницу да је сексуална оријентација подноситељице представке била у самој сржи одлука националних власти о отказу. Школска управа и судске одлуке експлицитно се позивају на „лезбијске сцене“ и „лезбијски садржај“, „неетички блиске истосполне односе“ и „нетрадиционалну сексуалну оријентацију“ као контролне факторе за одлуку о квалификацији предметних дјела као неморалних и неспојивих с функцијама наставнице музичког.

Национални судови су у својим пресудама тврдили да отпуштање подноситељице представке није оправдано њеном сексуалном оријентацијом, већ радњама које је она очигледно унапријед одредила. Европски суд је нагласио да се сексуална оријентација појединца не може изоловати од његовог приватног и јавног изражавања, који су заштићени елементи приватног живота појединца према члану 8 Конвенције. Објављивање фотографија с путовања и забава које показују наклоност према интимним партнерима уобичајена је пракса на друштвеним мрежама. Непријатељска реакција власти у овом случају недвосмислено је била узрокована недостатком прихватања сексуалне оријентације подноситељице представке и стога је била очигледно дискриминишућа. Сходно томе, Европски суд је закључио да је наведено представљало разлику у третману засновану искључиво на разматрањима сексуалне оријентације без посебно увјерљивих и озбиљних разлога, што је неприхватљиво према Европској конвенцији. На крају, Европски суд је закључио да је отпуштање подноситељице представке представљало несразмјерно мијешање у њена права из члана 8 Европске конвенције и да је мијешање засновано искључиво на разматрањима сексуалне оријентације, што представља кршење члана 14 Европске конвенције.

Изражавање сексуалности и наклоности према другим женама није се могло квалификовати као неморалан чин, а употреба упитног геста није могла показати непоправљиву неспојивост њеног понашања с њеном наставничком функцијом. Европски суд је закључио да је једини стварни и уочљиви разлог за отпуштање подноситељице представке била њена сексуална оријентација, те да је дошло до кршења члана 8 и члана 14 у вези са чланом 8 Европске конвенције.