Ограничење родитељских права подноситељице представке и ускраћивање контакта с дјецом на основу родног идентитета • Претежно ослањање на налазе психијатријских стручњака без детаљне провјере, упркос недостатку пратећих научних истраживања о трансродном родитељству и доказивој штети за дјецу • Дискриминација на основу родног идентитета • Повреда чл. 8 и 14 у вези са чланом 8 Европске конвенције

Чињенице и наводи подноситељице представке

Подноситељица представке је постоперативно трансродна жена. Поднијела је представку у своје име и у име своје биолошке дјеце. Подноситељица представке, чији је пол у то вријеме био службено забиљежен као „мушки“, вјенчала се са гђом Н. Брак је разведен у јуну 2015. године. Према споразуму између бивших супружника, дјеца су остала код гђе Н., а подноситељица представке се сложила да дјеци исплаћује алиментацију. До децембра 2016. године подноситељица представке је редовно посјећивала дјецу. Током посјета се представљала као мушкарац и носила мушку одјећу јер би се, у супротном, гђа Н. противила посјетама. Од децембра 2016. године гђа Н. је почела да одбија посјете подноситељице представке.  

Гђа Н. је 9. јануара 2017. године покренула судски поступак с циљем ограничавања родитељских права подноситељице представке. У својим поднесцима је навела да је подноситељици представке дијагностициран „транссексуализам“, поремећај менталног здравља, да је потом прошла кроз транзицију из мушког у женски пол, те да је након тога ријетко имала контакт с дјецом. Такође је навела да су ти догађаји проузроковали непоправљиву штету менталном здрављу и моралу дјеце, те да би могли искривити њихову перцепцију породице, довести до комплекса инфериорности, малтретирања у школи и могли би их изложити информацијама о „нетрадиционалним сексуалним односима“, при чему је ширење таквих информација забрањено малољетницима. Подноситељица представке је тврдила да је одржавала блиски контакт с дјецом све док гђа Н. није почела то опструисати. Подноситељица представке је поднијела противтужбу тражећи од судова да утврде правила о правима посјета и комуникацији између родитеља. Окружни суд Љублински у Москви наложио је форензичкопсихијатријску, сексолошку и психолошку процјену подноситељице представке и њене дјеце. У извјештају је наведено да ће информације о промјени пола подноситељице представке имати негативан утицај на дјецу. Окружни суд је донио пресуду којом је ограничио родитељска права подноситељице представке и одбио њену противтужбу.

Подноситељица представке је тражила алтернативну стручну процјену приватног психијатра, који је у извјештају закључио да транссексуализам не представља опасност за дјецу и да не може да буде препрека њиховом одгоју. У извјештају је наведено да закључци судскомедицинске процјене нису били образложени нити поуздани будући да били засновани искључиво на једној студији, коју су научници оштро критиковали, а игнорисали су бројне студије које доказују супротно. Подноситељица представке је изјавила жалбу Градском суду у Москви, који је ту жалбу одбио, те се сложио са закључцима првостепеног суда и напоменуо да је негативан утицај контакта подноситељице представке с дјецом на њихово психичко здравље и развој довољно доказан. Градски суд у Москви и Врховни суд Руске Федерације одбили су жалбе подноситељице представке.

Према наводима подноситељице представке, гђа Н. је промијенила мјесто боравка и подноситељица представке нема никакве информације о дјеци.

Позивајући се на чл. 8 и 14 подноситељица представке је пред Европским судом приговорила да ограничење њених родитељских права није било нужно у демократском друштву те да је било дискриминишуће.

Оцјена Европског суда

Члан 8 Европске конвенције

Европски суд је представку разматрао само у односу на дио који је подноситељица представке поднијела у своје име. Дио представке поднесен у име њене дјеце је одбачен.

Европски суд је навео да су домаћи судови приликом доношења одлуке о ограничавању родитељских права и контакта подноситељице представке с дјецом дали значајну тежину психијатријским стручним процјенама, без детаљне анализе тих налаза у специфичним околностима цијеле породичне ситуације. Са забринутошћу је примијетио да су стручњаци сами експлицитно признали недостатак научних истраживања која подржавају закључке и очигледан недостатак објашњења о томе како би контакт подноситељице представке с дјецом могао негативно да утиче на њихово психичко здравље.

Европски суд сматра да домаћи судови приликом доношења одлуке нису спровели дубинску анализу цјелокупне породичне ситуације и нису дали довољну тежину правима подноситељице представке. Такође је истакао да је добро познато да мјере које потпуно лишавају подноситељицу представке породичног живота с дјецом нису у складу с циљем њиховог поновног спајања и да би их требало „примјењивати само у изузетним околностима и могле би да буду оправдане само ако су мотивисане преовлађујућим захтјевом који се односи на најбољи интерес дјетета“. У овом случају, на захтјев мајке дјеце, домаћи судови примијенили су најрестриктивнију могућу мјеру и подноситељицу представке потпуно лишили било каквог контакта с дјецом.

Европски суд је примијетио да су треће стране у својим поднесцима поменуле постојање мјера и добрих пракси које би могле да се користе за помоћ дјеци чији су родитељи прошли кроз промјену пола. Међутим, Европски суд је навео да није сматрао прикладним да разматра постојање мање рестриктивних средстава нити да подржи било које од њих с обзиром на то да домаћи судови нису успјели да докажу да је постојао одговарајући основ за ограничење. Европски суд је истакао да домаћи судови нису извршили уравнотежену и разумну процјену одговарајућих интереса на основу дубинске анализе цјелокупне породичне ситуације и других релевантних фактора, те је закључио да је дошло до кршења члана 8 Конвенције.

Члан 14 у вези са чланом 8 Европске конвенције

У вези с наводима подноситељице представке да је ограничење њених родитељских права било дискриминишуће с обзиром на то да је њена промјена пола послужила као једини основ за то ограничење, Европски суд је напоменуо да, упркос мјерама опреза које су предузели домаћи судови наводећи да њихове одлуке нису засноване на транзицији подноситељице представке, већ на потенцијално штетном утицају на њену дјецу, неизбјежан закључак је да је њен родни идентитет био у центру разматрања и био је присутан у свакој фази судског поступка. Европски суд је закључио да је утицај родног идентитета подноситељице представке био одлучујући фактор који је довео до одлуке о ограничавању њеног контакта с дјецом.

Европски суд је навео да је подноситељица представке стога третирана другачије од других родитеља који такође траже контакт са својом дјецом, али чији родни идентитет одговара њиховом полу при рођењу. Европски суд је нагласио да се домаћи судови нису бавили испитивањем могуће опасности за дјецу, природом и тежином ограничења родитељских права, посљедицама које би то могло имати по здравље и развој дјеце или било којих других релевантних околности. У одсуству таквих релевантних разматрања, домаћи судови су своје одлуке засновали на наводном могућем негативном утицају промјене пола подноситељице представке на њену дјецу. Европски суд је даље нагласио да се разлози које су изнијеле власти и докази предочени у прилог њиховом ставу нису могли сматрати увјерљивим и довољним да докажу постојање било какве могуће штете по развој дјеце и да оправдају ограничење родитељских права подноситељице представке.  

Европски суд је закључио да су се, ограничавајући родитељска права и контакт подноситељице представке с њеном дјецом без правилне процјене могуће штете за дјецу, домаћи судови ослонили на њену промјену пола, издвојили је на основу њеног статуса трансродне особе и направили разлику која није била оправдана у свјетлу постојећих стандарда Конвенције.

Европски суд је закључио да је дошло до кршења члана 14 Европске конвенције у вези са чланом 8.