Višestruko pozivanje na ime podnosioca predstavke u presudi donesenoj protiv drugih optuženih • Pretpostavka nevinosti • Kršenje člana 6. stav 2. Evropske konvencije
Činjenice predmeta i navodi podnosioca predstavke
Porotni sud je donio odluku o početku suđenja drugim optuženim prije hapšenja podnosioca predstavke jer se on nalazio na teritoriji van kontrole vlade i bilo je neizvjesno kada će biti izručen. Porotni sud je donio presudu kojom su druga optužena lica osuđena za pokušaj ubistva i druga krivična djela. U presudi pisanoj na 200 stranica podnosilac predstavke se po imenu ili pseudonimu spominje oko 100 puta.
Podnosilac predstavke je tražio od suda da obustavi krivični postupak protiv njega tvrdeći da se radi o zloupotrebi postupka. Porotni sud je odbio zahtjev podnosioca predstavke. Naglasio je da se podnosilac predstavke presudom nije formalno proglasio krivim. Složio se s podnosiocem predstavke da je u presudi u slučaju drugih lica on spominjan u velikoj mjeri. Vrhovni sud je potvrdio presudu Porotnog suda. U presudi Vrhovnog suda od 120 stranica podnosilac predstavke spomenut je po imenu 37 puta.
Ukazujući na član 6. stav 2. Evropske konvencije, podnosilac predstavke je tvrdio da ga je Porotni sud, pozivajući se na njega u presudi donesenoj protiv drugih pojedinaca, proglasio krivim bez suđenja i time isključio svaku mogućnost da dobije pravično suđenje.
Ocjena Evropskog suda
Evropski sud je ponovio da činjenica da je u presudi donesenoj protiv drugih optuženih lica spomenut optuženi koji je odsutan može imati negativan utjecaj na njegovo suđenje i kršiti član 6. stav 2. Evropske konvencije.
Evropski sud je ukazao na sljedeće faktore bitne za analizu predmeta: (a) zašto je bilo potrebno suditi drugim optuženim odvojeno, (b) da li je bilo izvodljivo suditi svima zajedno, (c) da li je presuda spominjala odsutnog optuženog što je manje moguće, (d) specifična formulacija koja je korištena, (e) koliko je detalja otkriveno o ulozi odsutnog optuženog u predmetu suđenja, (f) koliko je jasno u presudi navedeno da se ne utvrđuje krivica odsutnog optuženog, (g) koliko su jasno vlasti naznačile da spominjanje neće prejudicirati krivicu odsutnog optuženog, (h) u kojoj mjeri je identitet odsutnog optuženog otkriven, uključujući i to da li je to bilo puno ime, pseudonim ili inicijali, (i) da li je presuda javno pročitana, (j) kako su mediji reagirali na presudu, (k) kakav pravni učinak je presuda imala na suđenje odsutnom optuženom, (l) da li su sudovi nastojali ublažiti bilo kakvu predrasudu i (m) da li su viši sudovi ispravili tu predrasudu.
Evropski sud je istakao da među navedenim faktorima najveću težinu nosi specifična formulacija koja je korištena.
U konkretnom slučaju Evropski sud se složio s Porotnim sudom da je odluka o početku suđenja drugim optuženima prije hapšenja podnosioca predstavke bila primjerena jer se on nalazio na teritoriji van kontrole vlade i bilo je neizvjesno da li može biti izručen. Evropski sud je također istakao da podnosilac predstavke nije presudom proglašen krivim, da Porotni sud nije bio vezan njome i da se Porotni sud obavezao da će podnosiocu predstavke ponovo odvojeno suditi.
Međutim, Evropski sud je ukazao da nakon što je primio optužnicu protiv drugih optuženih, koja je sadržavala višestruko pozivanje na ime podnosioca predstavke, Porotni sud je mogao spriječiti nastanak problema nalažući tužilaštvu da izmijeni optužnicu kako bi se zaštitila prava podnosioca predstavke. Time bi se osiguralo poštovanje zahtjeva minimiziranja navođenja imena optuženog koji je odsutan.
U konačnici, specifična formulacija koja je korištena, a koju je sam Porotni sud opisao kao „vrlo specifične indikacije na direktno i jasno učešće podnosioca predstavke u djelima koja su počinili drugi optuženi“, navela je Evropski sud na zaključak da je prekršeno pravo podnosioca predstavke da se smatra nevinim. Utvrđeno je da je došlo do kršenja člana 6. stav 2. Evropske konvencije.
