Вишеструко позивање на име подносиоца представке у пресуди донесеној против других оптужених • Претпоставка невиности • Кршење члана 6. став 2. Европске конвенције
Чињенице предмета и наводи подносиоца представке
Поротни суд је донио одлуку о почетку суђења другим оптуженим прије хапшења подносиоца представке јер се он налазио на територији ван контроле владе и било је неизвјесно када ће бити изручен. Поротни суд је донио пресуду којом су друга оптужена лица осуђена за покушај убиства и друга кривична дјела. У пресуди писаној на 200 страница подносилац представке се по имену или псеудониму помиње око 100 пута.
Подносилац представке је тражио од суда да обустави кривични поступак против њега тврдећи да се ради о злоупотреби поступка. Поротни суд је одбио захтјев подносиоца представке. Нагласио је да се подносилац представке пресудом није формално прогласио кривим. Сложио се с подносиоцем представке да је у пресуди у случају других лица он помињан у великој мјери. Врховни суд је потврдио пресуду Поротног суда. У пресуди Врховног суда од 120 страница подносилац представке поменут је по имену 37 пута.
Указујући на члан 6. став 2. Европске конвенције, подносилац представке је тврдио да га је Поротни суд, позивајући се на њега у пресуди донесеној против других појединаца, прогласио кривим без суђења и тиме искључио сваку могућност да добије правично суђење.
Оцјена Европског суда
Европски суд је поновио да чињеница да је у пресуди донесеној против других оптужених лица поменут оптужени који је одсутан може имати негативан утицај на његово суђење и кршити члан 6. став 2. Европске конвенције.
Европски суд је указао на сљедеће факторе битне за анализу предмета: (а) зашто је било потребно судити другим оптуженим одвојено, (б) да ли је било изводљиво судити свима заједно, (ц) да ли је пресуда помињала одсутног оптуженог што је мање могуће, (д) специфична формулација која је коришћена, (е) колико је детаља откривено о улози одсутног оптуженог у предмету суђења, (ф) колико је јасно у пресуди наведено да се не утврђује кривица одсутног оптуженог, (г) колико су јасно власти назначиле да помињање неће прејудицирати кривицу одсутног оптуженог, (х) у којој мјери је идентитет одсутног оптуженог откривен, укључујући и то да ли је то било пуно име, псеудоним или иницијали, (и) да ли је пресуда јавно прочитана, (ј) како су медији реаговали на пресуду, (к) какав правни ефекат је пресуда имала на суђење одсутном оптуженом, (л) да ли су судови настојали ублажити било какву предрасуду и (м) да ли су виши судови исправили ту предрасуду.
Европски суд је истакао да међу наведеним факторима највећу тежину носи специфична формулација која је коришћена.
У конкретном случају Европски суд се сложио с Поротним судом да је одлука о почетку суђења другим оптуженима прије хапшења подносиоца представке била примјерена јер се он налазио на територији ван контроле владе и било је неизвјесно да ли може бити изручен. Европски суд је такође истакао да подносилац представке није пресудом проглашен кривим, да Поротни суд није био везан њоме и да се Поротни суд обавезао да ће подносиоцу представке поново одвојено судити.
Међутим, Европски суд је указао да након што је примио оптужницу против других оптужених, која је садржавала вишеструко позивање на име подносиоца представке, Поротни суд је могао спријечити настанак проблема налажући тужилаштву да измијени оптужницу како би се заштитила права подносиоца представке. Тиме би се обезбиједило поштовање захтјева минимизирања навођења имена оптуженог који је одсутан.
У коначници, специфична формулација која је коришћена, а коју је сам Поротни суд описао као „врло специфичне индикације на директно и јасно учешће подносиоца представке у дјелима која су починили други оптужени“, навела је Европски суд на закључак да је прекршено право подносиоца представке да се сматра невиним. Утврђено је да је дошло до кршења члана 6. став 2. Европске конвенције.
