Административна осуда демонстранта због постављања шатора иза статуе на јавном тргу с намјером да започне штрајк глађу • Одлуке домаћих судова нису засноване „на прихватљивој процјени релевантних чињеница“ • Повреда члана 10. Европске конвенције у вези са чланом 11. Конвенције

Чињенице и наводи подносиоца представке

Подносилац представке је 26. децембра 2022. године Градској вијећници Батумија („Градска вијећница“) најавио самостални протест због недостатка бесплатних оброка у јавним школама, који је намјеравао одржати постављањем шатора и штрајком глађу на јавном тргу у близини Уставног суда Грузије и иза статуе Мемеда Абашидзеа („јавна статуа“).

Градска вијећница је писменим путем упозорила подносиоца представке да је наведена локација предвиђена за новогодишњу прославу, као и на могућу употребу пиротехнике. С обзиром на близину планираног протеста јавној статуи, подносиоцу представке је савјетовано да не поставља шатор на тој локацији.

Након што је одбио „налог“ полицајаца у цивилу да не поставља шатор, односно да протест премјести на другу локацију, подносилац представке је отпраћен до најближе полицијске станице.

Подносилац представке је провео отприлике 30–40 минута у полицијској станици, током којих су га полицајци покушавали увјерити да одустане од планова да протестује у близини јавне статуе те да се премјести на прикладнију локацију. Након напуштања полицијске станице подносилац представке се вратио на планирано мјесто протеста, гдје је наставио постављати шатор. Полицајци су му опет издали усмена упозорења савјетујући му да премјести шатор на другу локацију. Подносилац представке је одбио да то учини, позивајући се на своје право на слободу окупљања, након чега је ухапшен. У притвору је провео скоро 24 сата.

Као разлоге за своје поступање полиција је навела заштиту јавног реда и безбједности, припреме за новогодишњу прославу, близину заштићене статуе и зграде Уставног суда. Подносилац представке је тврдио да је протест био миран, да није ометао рад Уставног суда нити јавни саобраћај, те да су стога налози полиције били незаконити.

Градски суд у Батумију, након усмене расправе уз учешће обију страна, прогласио је подносиоца представке кривим за управни прекршај и изрекао му опомену. Пресуда се ослањала на опште изјаве и на уопштен начин тврдила да је кривица подносиоца представке утврђена доказима у спису предмета.

Апелациони суд у Кутаисију одбио је жалбу подносиоца представке, потврдио првостепену пресуду и утврдио да је хапшење подносиоца представке представљало законито и пропорционално мијешање у његово право на слободу мирног окупљања.

Подносилац представке се пред Европским судом жалио да су прекид његовог протеста и накнадна осуда за управни прекршај представљали кршење права на слободу изражавања и мирног окупљања заштићеног чл. 10. и 11. Конвенције.

Одлука Европског суда

Европски суд је навео да је протестом на јавном тргу у облику штрајка глађу подносилац представке настојао скренути пажњу јавности и надлежних власти на забринутост за здравље дјеце у вези с недостатком бесплатних оброка у јавним школама. С обзиром на то, Европски суд је истакао да се понашање подносиоца представке односило на питање од јавног интереса, због чега су за ограничење његове слободе изражавања током протеста морали постојати посебно јаки разлози.

У односу на тврдњу Владе да је мијешање било оправдано законским ограничењем окупљања у близини зграде Уставног суда, Европски суд је истакао да се домаћи судови нису позвали на тај разлог, нити су утврдили да ли се мјесто протеста заиста налазило унутар забрањене зоне од 20 метара. Имајући у виду и стручни топографски извјештај према којем је удаљеност била већа од 20 метара, Европски суд је закључио да тај разлог није био довољно образложен нити утврђен, те стога Европски суд није прихватио тај основ као „релевантно“ и „довољно“ оправдање за мијешање у права подносиоца представке према чл. 10. и 11. Европске конвенције.

У односу на наводни ризик за јавни споменик, Европски суд је прихватио да заштита споменика као дијела културне баштине друштва може оправдати мјере којима се спречава његово оштећење и могу се сматрати „неопходним у демократском друштву“, али је оцијенио да у конкретном случају такав ризик није постојао. Европски суд је нагласио да подносилац представке није показао намјеру да оштети или измијени споменик, већ је само поставио шатор у његовој близини. Будући да протест није укључивао насиље, према мишљењу Европског суда, власти су биле дужне да покажу одређени степен толеранције. Како домаћи судови нису испитали да ли су понашање или намјера подносиоца представке у конкретним околностима представљали стваран ризик за споменик, Европски суд је закључио да ни тај разлог није био поткријепљен релевантним и довољним разлозима за мијешање у права из чл. 10. и 11. Европске конвенције.

У односу на наводну опасност за подносиоца представке због могуће употребе пиротехнике, Европски суд је нагласио да се потенцијални ризици не могу сами по себи користити као оправдање за мијешање у права загарантована чл. 10. и 11. Европске конвенције, већ морају бити поткријепљени конкретним доказима. Такође је навео да домаћи судови нису утврдили да је мјесто протеста заиста било одређено за употребу пиротехнике, нити су се ослонили на релевантне документе или податке надлежних органа. Стога је Европски суд нагласио да није увјерен да је наводни ризик био стваран и довољно утврђен. Осим тога, имајући у виду да су у том тренутку до прославе Нове године преостала четири дана, Европски суд није нашао оправдање за то да власти нису могле толерисати присуство подносиоца представке на тој локацији барем до тада, омогућавајући му да изрази став о питању од јавног интереса.

У погледу пропорционалности, Европски суд је нагласио да мијешање није било ограничено на релативно благу казну усмене опомене, већ је обухватало и присилно удаљавање подносиоца представке с мјеста протеста, хапшење и 24-сатно лишавање слободе. Такве мјере, посматране заједно, према мишљењу Европског суда, могле су имати обесхрабрујући ефекат на остваривање слободе изражавања и мирног окупљања.

Имајући у виду да домаћи судови нису правилно испитали кључне околности протеста, нити пружили релевантне и довољне разлоге за мијешање, Европски суд је закључио да њихове одлуке нису биле засноване на прихватљивој процјени релевантних чињеница. Утврдио је да је дошло до повреде члана 10. Европске конвенције у вези са чланом 11. Европске конвенције.