Коришћење тајног полицајца није представљало подстрекавање • Нема повреде члана 6. став 1. Европске конвенције

Чињенице и наводи подносиоца представке

У септембру 2019. године покренут је кривични поступак на основу информација да су различита лица користила одређене интернетске странице за учешће у четовима сексуалне природе с малољетницима млађим од 14 година. Тужилаштво је одобрило коришћење тајног полицајца за прикупљање информација на спорној страници. Тајни полицајац је користио измишљени идентитет дванаестогодишње дјевојчице и псеудоним „Marleen12“. Током операције лице с корисничким именом „m41tln“ водило је експлицитно сексуалне разговоре путем приватних порука с „Marleen12“. На основу информација добијених из разговора, покренут је кривични поступак ради истраге могућег почињења кривичног дјела од лица које користи корисничко име „m41tln“. У току поступка откривено је да је подносилац представке лице које стоји иза тог корисничког имена. Транскрипти разговора укључени су у извјештај који је накнадно коришћен као доказ у поступку против подносиоца представке.

Окружни суд је осудио подносиоца представке за покушај сексуалног завођења малољетнице. У вези са законитошћу доказа прибављених тајним надзором Окружни суд је потврдио да се у складу са Законом о кривичном поступку могу спроводити операције тајног надзора, да су докази прибављени на тај начин прихватљиви, да у разговорима полицајац ни на који начин није подстицао подносиоца представке, те да је подносилац представке иницирао разговоре и преузео иницијативу за њихово одржавање. Окружни суд је напоменуо да је подносилац представке, као чест корисник веб-странице, морао бити свјестан да страница не захтијева потврду да је лице које јој приступа пунољетно. Свједоци (који су одржавали сервер и веб-страницу) потврдили су на рочишту да портал није намијењен само одраслима. Окружни суд је такође напоменуо да је подносилац представке користио сопствене године у свом корисничком имену, те је стога требао претпоставити да је и друго лице учинило исто. На основу садржаја разговора, суд је утврдио да је подносилац представке покушао да побуди интерес тајног полицајца, за којег је вјеровао да је дванаестогодишња дјевојчица по имену Marleen, за теме сексуалне природе.

Подносилац представке је у жалби на првостепену пресуду тврдио да није било претходних информација о његовом могућем криминалном понашању, да је кривични поступак против њега покренут тек након што га је полицајац подстакао на почињење кривичног дјела, да су дозволе за тајни надзор издате да би се подстакли „сексуални заводници дјеце млађе од 14 година“ на почињење кривичних дјела те да је корисничко име „Marleen12“ намјерно одабрано како би се изазвали људи на разговор.

Апелациони суд је одбио жалбу и потврдио првостепену пресуду. Апелациони суд је навео да изводи из разговора не указују на то да је полицајац на било који начин изазвао подносиоца представке да разговара о сексуалним темама те да је подносилац представке увијек иницирао разговоре о сексуалним темама. Апелациони суд је утврдио да циљ коришћења полицајца није био подстицање на почињење кривичног дјела већ провјера информација које је полиција добила. Врховни суд је одлучио да неће разматрати жалбу подносиоца представке.

Позивајући се на члан 6. став 1. Европске конвенције, подносилац представке се жалио да су докази који су произашли из полицијске операције коришћени у кривичном поступку против њега, због чега је сматрао да је повријеђено његово право на правично суђење.

Оцјена Европског суда

Европски суд је навео да главно питање које је требао да испита у овом случају јесте да ли су се органи гоњења приликом покретања и спровођења операције тајног надзора ограничили на „истрагу криминалних активности на, у суштини, пасиван начин“.

Европски суд је навео да се подносилац представке током домаћег поступка и пред Европским судом жалио да га је прикривени полицајац ухватио у замку и да није постојала објективна сумња против њега прије него што је покренута операција тајног надзора. Европски суд је нагласио да у случајевима када главни докази потичу из тајне операције, власти морају бити у стању да докажу да су имале добре разлоге за покретање тајне операције. Европски суд је истакао да је Окружни суд испитао спис тајног надзора и процијенио укупну законитост операције тајног надзора, укључујући и провјеру да ли је постојала разумна сумња да је почињен прекршај.

Европски суд је навео да није могао занемарити посебан контекст у којем се предметно кривично дјело догодило. Наиме, естонски законодавац одлучио је да криминализује дјело свјесног сексуалног навођења малољетника млађег од 14 година, те се чини да се активност у оквиру те одредбе не мора нужно одвијати у физичком свијету. Европски суд је истакао да се у конкретном случају комуникација између подносиоца представке и „Marleen12“ одвијала путем приватних порука у online соби за чет, гдје су обје стране користиле псеудониме. Европски суд је нагласио да тамо гдје комуникација путем интернета олакшава извршење кривичног дјела или гдје се све предметне криминалне активности одвијају online, полиција мора користити online средства за истрагу и кривично гоњење тих кривичних дјела.

Европски суд је навео да је полиција имала објективну сумњу која је била ограничена на одређени виртуелни простор, идентификовану собу за чет на одређеној веб-страници, те да се сумња односила на кривично дјело против малољетника, који због свог рањивог положаја можда нису у могућности да схвате да су виктимизирани и/или да пријаве таква дјела. С обзиром на специфичан контекст овог предмета, Европски суд је утврдио да су власти имале оправдане разлоге за покретање операције тајног надзора, те да није одлучујуће што у тој фази није постојала објективна сумња да је подносилац представке био укључен у криминалне активности или да је био предиспониран за такво понашање.

Европски суд је нагласио да сама чињеница да је покренута тајна операција није подразумијевала намјеру да се подносилац представке намами у клопку подстицањем на почињење кривичних дјела која иначе не би починио. Такве операције су, по својој природи, покренуте с циљем прикупљања информација и доказа и укључују коришћење лажних идентитета. Такође, Европски суд је истакао да радње које је предузела полиција саме по себи нису представљале незакониту активност. Европски суд је напоменуо да је подносилац представке био слободан бирати да ли ће и о којим темама комуницирати с „Marleen12“, те да је управо подносилац представке уводио теме експлицитно сексуалне природе.

Коначно, Европски суд је закључио да током цијеле операције тајни полицајац није напустио потребан пасиван став и да подносилац представке није био под изричитим или имплицитним притиском да почини кривично дјело. Коришћење тајног полицајца у овом случају није представљало подстицање у смислу праксе Европског суда у вези са чланом 6. став 1. Конвенције. Европски суд је закључио да није дошло до кршења члана 6. став 1. Европске конвенције.