Провјера имовине • Разрјешење дужности тужиоца • Повреда члана 8. Европске конвенције
Подносилац представке је у релевантно вријеме био шеф Тужилаштва у Апелационом суду у Драчу. У поступку провјере имовине судија и тужилаца Независне квалификационе комисије (у даљњем тексту: Комисија) утврђено је да подносилац представке испуњава услове провјере у погледу његове професионалне компетенције и интегритета за обављање дужности тужиоца, али да не испуњава услове у погледу процјене његове имовине, због чега би требало да буде разријешен дужности тужиоца. Поступак провјере обухватио је период од 2003. до 2016. године. Подносилац представке није успио да оправда трошкове породице и пријављену уштеђевину за период од седам година. Подносилац представке се жалио на погрешну финансијску анализу. Одлуком Врховног суда потврђена је одлука Комисије и подносилац представке је разријешен дужности тужиоца.
Из финансијске анализе Посебног жалбеног вијећа произлази да су трошкови живота процијењени на основу података из анкета које је припремио Завод за статистику. Врховни суд није понудио никакво објашњење у вези с наглим порастом процијењених трошкова живота за 2007. годину. Што се тиче путних трошкова подносиоца представке за путовања у иностранство, Врховни суд је обрачун засновао на подацима полиције о преласку границе за период од 2008. до 2016. године, док је за период од 2004. до 2007. године Врховни суд узео обрачун који је већ урадила Комисија, а који је направљен без података за тај период.
Оцјена Европског суда
Европски суд је указао да је подносилац представке разријешен дужности тужиоца и да је тиме изгубио функцију у правосудном систему, али и своју плату. То је несумњиво имало озбиљне посљедице на његову добробит и добробит чланова његове породице, те је то у врло значајној мјери утицало на његов приватни живот, па је стога члан 8. Европске конвенције примјењив.
Европски суд је у меритуму предмета указао на то да Посебно жалбено вијеће није утврдило никакве неправилности у погледу законитог поријекла нити пријављивања главне непокретне имовине која је припадала породици подносиоца представке. Једини проблем за цјелокупни период процјене односио се на четири године за које је финансијска анализа Посебног жалбеног вијећа показала укупни мањак. Вриједности за три од укупно четири године нису биле значајне и представљале су свега између 1,5 и 3,2% од укупног комбинованог породичног прихода за сваку релевантну годину.
Већи мањак утврђен је за 2007. годину, и то у износу од 709.429 албанских лека, што је представљало 12,4% од укупног заједничког породичног прихода. Међутим, чини се да је тај обрачун морао бити узет с опрезом. Наиме, обрачун је показао повећање процијењених животних трошкова домаћинства подносиоца представке за чак 133% у 2007. години у односу на 2006. годину. Износ процијењених трошкова живота за 2007. годину био је већи чак и у односу на 2008, 2010. и 2013. годину, које обухватају шестогодишњи период који је услиједио. У погледу наведеног, Посебно жалбено вијеће није дало било какво објашњење, а тако значајан пораст не може се сматрати увјерљивим. Коначно, обрачун процијењених путних трошкова за 2007. годину извршен је без провјерљивих података о стварним путовањима подносиоца представке и његове породице, иако су ти подаци били доступни за наредне године.
Европски суд је такође примијетио да је финансијска анализа Комисије, гледано у цјелини, показала значајан вишак за период од 2004. до 2009. године, односно укључујући и године које су претходиле онима с мањком и премашиле утврђени укупни мањак за цјелокупан период процјене.
Европски суд је, на основу свеобухватне оцјене посебних околности овог предмета, констатовао да је разрјешење подносиоца представке, које је било оправдано првенствено обрачунима који су се односили само на једну годину, а које је требало узети с опрезом, било несразмјерно легитимним циљевима којима се тежило у поступку провјере. Европски суд је утврдио да је дошло до кршења члана 8. Европске конвенције.
