Приватни живот • Обрада личних података у вези с обустављеним кривичним поступком и кривичним пресудама које су укинуте • Непостојање стварне могућности за спровођење анализе пропорционалности у погледу могућег приступа трећих страна • Кршење члана 8 Европске конвенције

Чињенице

Подносиоци представке су девет руских држављана. Против подносилаца представке вођени су кривични поступци који су окончани или осудом или прекидом поступка из „нерехабилитационих разлога“ (напримјер, примјеном Закона о амнестији или споразумом између странака). Министарство унутрашњих послова (у даљњем тексту: Министарство) подносиоцима представке је на њихов захтјев (у сврху запошљавања) доставило потврде које су садржавале податке који се односе на обустављене кривичне поступке или укинуте осуђујуће пресуде.

Подносиоци представке су се жалили руководиоцима центара за базе података Министарства и тражили од њих да избришу податке који се односе на кривично гоњење подносилаца представке а који су похрањени у базама података. Након што су им захтјеви за брисање података и издавање нових потврда одбијени, сваки од подносилаца представке покренуо је судски поступак против Министарства. Домаћи судови су одбили тужбе подносилаца представке истичући да, у складу с домаћим законима, Министарство има право да обрађује податке који се односе на кривични поступак против подносилаца представке и на њихове осуде. Домаћи судови су навели да вријеме током којег лични подаци који се односе на кривична гоњења и осуде могу да се чувају у полицијској бази података није одређено никаквим законским актом, али да је наредбама Министарства предвиђено да се такве информације чувају док дотично лице не напуни осамдесет година живота. Што се тиче осуђујућих пресуда подносилаца представке, судови су утврдили да је и даље неопходно чувати ове податке и да због тога одбијање Министарства да их избрише не представља кршење права подносилаца представке.

Наводи подносилаца представке

Подносиоци представке су се жалили да је обрада њихових личних података у вези с обустављеним кривичним поступком или укинутим или истеклим кривичним осудама представљала мијешање у њихово право на поштовање њиховог приватног живота из члана 8 Европске конвенције.

Оцјена Европског суда

Европски суд је констатовао да подносиоци представке нису оспорили првобитно прикупљање података који се односе на кривични поступак против њих или на њихове осуде, али су оспорили обраду ових података након што је поступак против њих обустављен или након што су њихове осуде истекле или их је укинуо суд. Суд је даље подсјетио на своју праксу према којој обрада личних података коју врши јавно тијело у вези с кривичним поступцима који су накнадно или обустављени или су довели до кривичних осуда представља мијешање у право на поштовање приватног живота.

Европски суд је указао да су поступак и рокови за чување и обраду података уређени наредбама Министарства, те да они који су класификовани као повјерљиви никада нису објављени ни у једној службеној публикацији и нису доступни. Домаћи судови, који су се позвали на ове наредбе, сматрали су да такви подаци морају да се чувају све док одређено лице не наврши осамдесет година живота. Доступни правни оквир није направио никакву разлику према сврси обраде података, као што је пружање информација у контексту запошљавања, и, као резултат тога, ни у једном тренутку пропорционалност и постојање релевантних и довољних разлога за оцјену мијешања у право подносилаца представке на поштовање њиховог приватног живота нису анализирани.

Што се тиче гаранција чији је циљ регулисање приступа трећих лица и заштита интегритета и повјерљивости података, Европски суд је такође указао да, према Закону о полицији, полиција мора да заштити податке о којима брине од незаконитог или случајног приступа, уништавања, копирања и ширења. Међутим, како је претходно наведено, доступни прописи не праве разлику у погледу сврхе и важности задржавања и обраде таквих података, те стога не дају стварну могућност да се изврши анализа пропорционалности у погледу могућег приступа трећих лица, у складу с условима из члана 8 Европске конвенције.

Европски суд је у закључку констатовао да обрадом података подносилаца представке у вези с кривичним осудама које су истекле или које је суд укинуо и података који се односе на кривичне поступке који су обустављени из „нерехабилитационих разлога“ није успостављена правична равнотежа између супротстављених јавних и приватних интереса. Европски суд је закључио да је тужена држава прекорачила поље слободне процјене у овом погледу. Сходно томе, таква обрада је представљала несразмјерно мијешање у право подносилаца представке на поштовање њиховог приватног живота, те такво мијешање не може да се сматра „неопходним у демократском друштву“. Утврдио је да је дошло до повреде права из члана 8 Европске конвенције.