Неадекватан одговор домаћих власти на наставниково вербално злостављање ученика • Кршење члана 8 Европске конвенције
Чињенице и наводи подносиоца представке
Подносилац представке је био ученик у државној средњој школи. У септембру 2011. године наставник математике је у неколико наврата вербално вријеђао подносиоца представке називајући га будалом, идиотом, сељачином, кретеном итд. Подносилац представке је због вербалног злостављања ишао на психолошки третман током којег му је утврђен акутни анксиозни поремећај.
Након обраћања разним органима отац подносиоца представке је 7. октобра 2011. године информисао Министарство науке, образовања и спорта (у даљњем тексту: Министарство) о наведеном узнемиравању и затражио заштиту. Министарство је предмет прослиједило Агенцији за васпитање и образовање (у даљњем тексту: Агенција). Агенција је у закључцима истакла да се ради о добром наставнику и наставнику с добрим намјерама. Такође је утврдила да је ситуација која је настала наведеним сукобом нанијела штету напретку подносиоца представке те предложила да се ствар ријеши договором школе и оца подносиоца представке.
У децембру 2011. године одржан је састанак оца подносиоца представке с директором школе. Према извјештају са састанка који је припремио директор, отац подносиоца представке је објаснио да је његов син сада задовољан односом с наставником, те да је њихов сукоб ријешен, о чему су школске власти обавијестиле Агенцију.
У међувремену је подносилац представке поднио кривичну пријаву полицији и Општинском државном тужилаштву наводећи да га наставник узнемирава. Пријава је одбачена уз образложење да увреде нису биле таквог интензитета да би представљале узнемиравање.
Уставни суд је одбацио уставну тужбу подносиоца представке.
Подносилац представке се жалио на узнемиравање у државној школи и на пропуст домаћих власти да ефикасно одговоре на његове наводе о узнемиравању сматрајући да му је повријеђено право на приватни живот из члана 8 Конвенције.
Оцјена Европског суда
Европски суд је констатовао да је тачно да интензитет вербалног злостављања није био јако висок и да није прешао у даљње систематичније узнемиравање, али се од наставника очекивало да схвати да ефекти вербалне провокације и злостављања могу дубоко да утичу на ученике. Европски суд је посебно истакао да је наставник требао бити свјестан да било који облик насиља према ученицима, укључујући и вербално злостављање, ма колико незнатно, није прихватљиво у образовном окружењу.
Сходно томе, Европски суд је истакао да, имајући у виду повјерење, ауторитет и утицај који има наставник, нема мјеста толерисању било каквог његовог узнемиравања усмјереног према ученику. Такође је нагласио да учесталост, тежина повреде и намјера наношења штете нису предуслови за дефинисање насиља и злостављања у образовном окружењу.
Европски суд је закључио да је вербално злостављање којем је подносилац представке био подвргнут од наставника представљало неприхватљиво мијешање у право на поштовање приватног живота. Европски суд је даље испитао начин на који су домаћа тијела одговорила на наводе подносиоца представке о узнемиравању.
Иако је хрватски правни оквир начелно предвиђао заштиту дјеце у образовним установама од насиља или злостављања, Европски суд је истакао проблем непостојања школских политика и поступака који се посебно баве проблемом злостављања које спроводе наставници.
Европски суд је даље истакао да након првобитне жалбе подносиоца представке директору школске власти нису предузеле никакве конкретне мјере све док његов отац није послао писма разним државним органима тражећи да се подносилац представке заштити од даљњег узнемиравања у школи. Тек након тога су школске власти организовале процес помирења између подносиоца представке и наставника, али без икаквих конкретних мјера према наставнику. Према мишљењу Европског суда, такав процес помирења очигледно је био неефикасан.
Домаће власти су пропустиле да препознају неопходност рјешавања проблема неприхватљивог понашања које је утицало како на подносиоца представке тако и на остале ученике.
Европски суд је посебно истакао да се у контексту свог педагошког надзора Агенција фокусирала на начин на који је наставник предавао часове математике, а да није спровела истрагу о спорним догађајима. Закључци Агенције су били упитни с обзиром на наводе да неки ученици нису искрено одговорили на упитник Агенције због страха од одмазде. Такође, Агенција је у својим закључцима предложила да се то питање ријеши у даљњој расправи између школских власти и оца подносиоца представке. Међутим, Европски суд није сматрао да би расправа између школских власти и оца подносиоца представке могла да се сматра адекватном. Према мишљењу Европског суда, била је потребна одлучнија акција како би се отклонили недостаци у приступу наставника према ученицима. Школа није одговорила ни на захтјев подносиоца представке да буде премјештен у други разред или да му се додијели други наставник математике.
Европски суд је такође истакао да ни Агенција ни Министарство нису пратили даљњи развој догађаја у случају подносиоца представке. У вези с тим, како је нагласио Европски суд, тешко је прихватити да се једно писмо директора у којем се наводи да је отац подносиоца представке изјавио да је ствар ријешена може сматрати довољним. Нема назнака да је садржину тог писма одобрио отац подносиоца представке, а његова верзија догађаја се разликује од оне представљене у писму. Државном образовном органу требало је бити очигледно да је понашање које се приписује наставнику и његови ефекти на подносиоца представке захтијевало адекватније улагање знања и ресурса како би се схватиле његове посљедице и импликације непружања одговарајуће и очекиване бриге подносиоцу представке у школи.
Европски суд је закључио да државни органи нису адекватно одговорили на наводе подносиоца представке о узнемиравању у школи па стога њихов одговор није био у складу са захтјевима члана 8 Конвенције. Закључено је да је дошло до повреде члана 8 Конвенције.
