Продужење притвора подносиоцу представке без саслушања о новим чињеницама и разлозима • Кршење члана 5. став 3. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода

Чињенице предмета и наводи подносиоца представке

Подносилац представке притворен је због сумње на напад и пријетње лицу Б., те због кршења одредаба Закона о наркотицима. Тужилаштво је тражило да подносилац представке буде задржан у притвору, али је Суд за принудне мјере Кантона Аргау, након саслушања подносиоца представке, одбио тај захтјев због недостатка конкретног разлога за притвор и наредио његово пуштање на слободу. Одлучујући о жалби Тужилаштва, Апелациони суд је одлуком од 20. октобра 2016. године одредио продужење притвора подносиоцу представке до доношења одлуке о жалби. У међувремену, лице Б. је обавијестило Тужилаштво да жели повући све кривичне пријаве против подносиоца представке, о чему је 28. октобра 2016. године обавијештен и Апелациони суд. Тужилаштво је 7. новембра 2016. године Апелационом суду изнијело нове чињенице и разлоге за притвор наводећи да је подносилац представке возио без возачке дозволе и починио тешке саобраћајне прекршаје.

Апелациони суд је одлуком од 21. новембра 2016. године поништио одлуку Суда за принудне мјере за пуштање подносиоца представке и наложио да се подносилац представке задржи у притвору у периоду од три мјесеца. Након жалбе подносиоца представке, Савезни врховни суд је пресудом од 19. децембра 2016. године дјелимично одлучио у корист подносиоца представке те утврдио да његово лишавање слободе од 28. октобра 2016. године до 21. новембра 2016. године није било засновано на судској одлуци која испуњава законске услове из члана 5. став 1. Европске конвенције. Такође је навео да је Апелациони суд требао поништити рјешење о притвору када је 28. октобра 2016. године сазнао за повлачење кривичне пријаве. Међутим, Савезни врховни суд је истакао да чињеница да током одређеног периода није постојао налог за притвор издат у складу с релевантним правним одредбама, у смислу члана 5. став 1. Европске конвенције, сама по себи не оправдава пуштање из притвора уколико су испуњени суштински услови за ускраћивање слободе. Даље је истакао да је Апелациони суд морао процијенити разлоге за притвор на основу релевантних чињеница и основа познатих у тренутку процјене, а не само на основу чињеница и основа познатих Суду за принудне мјере. Такође, имајући у виду да су поднесци јавног тужиоца од 7. новембра 2016. године у вези с новим чињеницама и разлозима за притвор уручени подносиоцу захтјева, није утврдио кршење права на саслушање.

Подносилац представке се жалио пред Европским судом истичући да су му прекршена права из члана 5. ст. 1. и 3. Европске конвенције тиме што је Тужилаштву било омогућено да у жалбеном поступку, без одржавања саслушања, уведе потпуно нове чињенице и основе за притвор, као и нове доказе.

Оцјена Европског суда

Европски суд се у овом предмету бавио питањем да ли је одлука Апелационог суда од 21. новембра 2016. године о задржавању подносиоца представке у притвору испунила захтјеве из члана 5. став 3. Европске конвенције.

Европски суд је истакао да се судска одлука од 20. октобра 2016. године о продужењу притвора подносиоцу представке, која је донесена на основу неповезаних и повучених чињеница и доказа, није могла сматрати довољном у вријеме када је Апелациони суд разматрао то питање. Чињенични и правни разлози на основу којих је тражен притвор подносиоца представке, а тиме и околности које иду у прилог одређивању притвора подносиоцу представке или против њега, потпуно су се промијенили 7. новембра 2016. године, а разлози за оправдање притвора захтијевали су ново испитивање у присуству подносиоца представке како би се испунили процедурални и материјални захтјеви из члана 5. став 3. Европске конвенције.

Европски суд је истакао да чињеница да подносилац представке није пуштен на слободу након што је лице Б. повукло кривичне пријаве и стога накнадно није поново ухапшен на основу нових чињеница и основа није промијенила захтјев из члана 5. Европске конвенције којим је прописано да се након сазнања за нове чињенице и основе за притвор треба одмах одржати саслушање. Примарна сврха релевантне гаранције из члана 5. став 3. Европске конвенције, а то је спречавање произвољног или неоправданог лишавања слободе, била би осујећена ако би појединци могли бити незаконито притворени и у ситуацији када су почетне оптужбе одбачене, а њихов притвор у суштини поново одређен на новим основима, без извођења оптуженог пред судију. Стога се у таквим случајевима саслушање мора одржати одмах након што тужилаштво представи нове чињенице и основе, који би, да је притворено лице законито пуштено на слободу, могли оправдати његово поновно притварање.

Европски суд је истакао да подносилац представке није саслушан у вези с новим чињеницама и разлозима на којима је Апелациони суд засновао своју одлуку о продужењу притвора. Сходно томе, утврђено је кршење члана 5. став 3. Европске конвенције.