Позитивне обавезе • Приватни живот • Пропуст надлежних органа да испитају притужбу новинарке због објављивања на Фејсбуку њених приватних фотографија и видео-снимака похрањених на њеном компјутеру који су државни органи заплијенили • Кршење члана 8 Европске конвенције

Чињенице и наводи подноситељице представке

Подноситељица представке је новинарка Meydan TV. Подноситељица представке је више пута подносила тужбе надлежним органима због објављивања на интернету њених личних фотографија и видео-снимака који су били похрањени само на компјутеру који јој је одузет током претреса њеног стана у другом кривичном поступку. Подноситељица представке је 2017. године поднијела тужбу Окружном суду у Сабаилу, у којој је поновила све наводе из претходно поднесених тужби. Такође се жалила да и поред тога што се више пута обраћала Тужилаштву није добила никакве информације или одлуку у вези са својим тужбама, нити је спроведена истрага. Навела је да због тога сматра да је Тужилаштво одбило да покрене кривични поступак по њеној тужби. Подноситељица представке је тражила од суда да одлуку главног тужиоца којом се одбија покретање кривичног поступка прогласи незаконитом и поништи је, те да наложи Тужилаштву да покрене кривични поступак и идентификује починиоце дјела те их позове на одговорност. Окружни суд је одбацио тужбу подноситељице представке наводећи да би било немогуће испитати тужбу подноситељице представке јер је одлука за коју је тражила да се поништи била „неизвјесна“ и нема информација о „њеном постојању“. Правоснажном одлуком Апелационог суда потврђена је одлука Окружног суда.

Наводи подноситељице представке

Позивајући се на чл. 6 и 8 Европске конвенције, подноситељица представке се жалила да је дошло до мијешања у њено право на поштовање приватног живота због објављивања њених личних фотографија и видео-записа на интернету и да надлежни органи нису испитали њене тужбе у том погледу.

Оцјена Европског суда

Европски суд је, узимајући у обзир аргументе странака, чињеничне околности случаја, расположиви материјал, те чињеницу да није спроведена истрага која би могла да расвијетли да ли су предметне фотографије и видео-снимци потекли од државних органа, сматрао да се притужба мора испитати са становишта позитивних обавеза државе према члану 8 Конвенције.

Европски суд је истакао да би требало да буду доступне одговарајуће заштитне мјере како би се спријечило откривање информација приватне природе и да, када се такво откривање догоди, позитивна обавеза која је својствена ефективном поштовању приватног живота подразумијева обавезу спровођења дјелотворне истраге како би се ствар исправила у највећој могућој мјери.

Европски суд је даље указао да су радње на које се приговара довољно озбиљне да представљају основ за ваљану тужбу, посебно имајући у виду навод подноситељице представке да су фотографије и видео-снимци похрањени искључиво у компјутеру који су заплијенили и задржали надлежни органи. Повреда права на неповредивост приватног живота кажњива је према члану 156 Кривичног законика, а извршење тог кривичног дјела од службеног лица злоупотребом овлашћења представља отежавајућу околност.

Узимајући у обзир озбиљност навода подноситељице представке, Европски суд је сматрао да је за практичну и ефикасну заштиту подноситељице представке било потребно предузети ефикасне кораке с циљем разјашњења околности случаја, идентификовања, те, ако је потребно, и кривичног гоњења починилаца дјела.

Чланом 20 Закона о Тужилаштву прописано је да се кривичне пријаве разматрају без одлагања. Међутим, у конкретном случају надлежни органи нису покренули кривични поступак нити је донесена одлука којом је одбијен захтјев за покретање кривичног поступка. У ствари, надлежни органи су потпуно игнорисали три тужбе које им је подноситељица представке упутила, а према одредбама домаћег закона имали су обавезу да подноситељицу представке обавијесте о својој одлуци.

Када се подноситељица представке обратила домаћим судовима, они су на формалистички начин одбацили њену тужбу без икаквих напора да испитају околности случаја. Конкретно, из списа предмета није произлазило да су судови позивали Тужилаштво на рочишта или захтијевали од Тужилаштва да достави било какве информације о притужбама подноситељице представке. Штавише, подноситељица представке је у својим тужбама изнијела релевантне захтјеве, на примјер да се компјутер, који је још увијек био у посједу државних органа, достави на испитивање како би се утврдило да ли је неком од њених података приступљено и да ли је тај податак пренесен, али су судови те захтјеве или потпуно игнорисали или су их по кратком поступку одбацили без навођења икаквих разлога.

Иако је Влада у поднесцима које је доставила Европском суду навела да се тужба подноситељице представке разматра у оквиру поновљене истраге и да ће она бити обавијештена о исходу, Европски суд је указао да до дана доношења одлуке није обавијештен ни о каквој одлуци донесеној о том питању.

Европски суд је закључио да су домаће власти у конкретном предмету пропустиле да испоштују позитивне обавезе према члану 8 Европске конвенције, због чега је дошло до кршења одредби тог члана.