Приступ суду • Достављање одлуке • Рок за жалбу • Кршење члана 6 Европске конвенције

Чињенице

Окружни суд у Харкову је 9. новембра 2012. године у присуству подносиоца представке изрекао одлуку којом је подносиоца представке прогласио кривим за саобраћајни прекршај. Против те одлуке је била дозвољена жалба у року од десет дана од дана изрицања одлуке. Подносилац представке је наведену одлуку примио 28. новембра 2012. године. Његов адвокат је 5. децембра 2012. године изјавио жалбу против те одлуке. Регионални жалбени суд у Харкову (у даљњем тексту: Жалбени суд) одбио је да испита жалбу јер је била поднесена ван законског рока. Жалбени суд је истакао да је жалба, у складу са законом, морала бити поднесена у року од десет дана од дана изрицања одлуке, чак и ако је подносилац представке примјерак одлуке добио тек 28. новембра 2012. године. Подносилац представке је 11. јануара 2013. године лично изјавио жалбу против одлуке од 9. новембра 2012. године. Жалбени суд је жалбу одбацио као неблаговремену јер подносилац представке није навео разлоге због чега је жалбу изјавио тек 11. јануара 2013. године, иако је 28. новембра 2012. године примио одлуку на коју се жалио.

Наводи подносиоца представке

Подносилац представке се жали да није имао приступ суду из члана 6 став 1 Европске конвенције јер је Жалбени суд одбио да испита његову жалбу.

Оцјена Европског суда

Европски суд је указао на принципе садржане у пресуди Karakutsya против Украјине. У тач. 44 и 45 те тачки 53 пресуде Karakutsya указује се на сљедеће:

„Суд је у бројним случајевима сматрао да је првенствено на јавним властима, посебно на судовима, да рјешавају проблеме тумачења домаћег законодавства. То се посебно односи на судско тумачење процесних правила поступка као што су рокови који регулишу подношење докумената или подношење жалбе. Улога Суда је, међутим, да утврди да ли су ефекти таквог тумачења компатибилни с Конвенцијом. Стајалиште Суда у том погледу било је да процесна ограничења неће бити компатибилна са чланом 6 став 1 ако не слиједе легитиман циљ или ако не постоји разуман однос пропорционалности између употријебљених средстава и циља који се жели постићи. Правила поступка не смију да ограничавају или умањују приступ лица на такав начин или у толикој мјери да је нарушена сама суштина права.

У више наврата Суд је утврдио да домаћи судови могу да наруше саму суштину права подносиоца представке на суд тако што ће одлучити да не испитују меритум предмета на основу посебно строге конструкције правила поступка. Међутим, у исто вријеме Суд је истакао да су правила која уређују услове за прихватљивост жалбе осмишљена тако да обезбиједе правилно спровођење правде и поштовање, посебно принципа правне сигурности, те да се од оних којих се то тиче мора очекивати да та правила примјењују.

Суд је поновио да право на правично суђење подразумијева право на примање адекватних обавјештења о судским одлукама, посебно у случајевима када жалба може да се поднесе у одређеном року. Истовремено, члан 6 став 1 Европске конвенције не предвиђа посебан облик достављања докумената. Осим тога, у више наврата Суд је навео да је обавеза заинтересоване стране да покаже посебну тежњу у одбрани својих интереса и да предузме потребне кораке да се упозна с развојем догађаја у поступку. Питање о којем треба да се одлучи јесте да ли је појединцу одбијен приступ суду у околностима конкретног случаја“.

Примјењујући наведене принципе на конкретан случај, Европски суд је истакао да од подносиоца представке није могло да се очекује да поднесе жалбу прије него што је примио одлуку и упознао се са цијелим текстом одлуке. Даље је истакао да је власт пропуштањем да подносиоцу представке на вријеме достави првостепену одлуку ускратила подносиоцу представке могућност да поднесе жалбу у прописаном року. Европски суд је указао да у украјинском законодавству не постоји одредба за изузеће од правила којим се утврђује рок од десет дана за изјављивање жалбе, без обзира на разлоге које би странка могла да наведе као разлог кашњења. Утврдио је да је дошло до повреде права из члана 6 став 1 Европске конвенције.