Pozitivne obaveze • Privatni život • Propust nadležnih organa da ispitaju pritužbu novinarke zbog objavljivanja na Facebooku njenih privatnih fotografija i videosnimaka pohranjenih na njenom kompjuteru koji su državni organi zaplijenili • Kršenje člana 8. Evropske konvencije

Činjenice i navodi podnositeljice predstavke

Podnositeljica predstavke je novinarka Meydan TV. Podnositeljica predstavke je više puta podnosila tužbe nadležnim organima zbog objavljivanja na internetu njenih ličnih fotografija i videosnimaka koji su bili pohranjeni samo na kompjuteru koji joj je oduzet tokom pretresa njenog stana u drugom krivičnom postupku. Podnositeljica predstavke je 2017. godine podnijela tužbu Okružnom sudu u Sabailu, u kojoj je ponovila sve navode iz prethodno podnesenih tužbi. Također se žalila da i pored toga što se više puta obraćala Tužilaštvu nije dobila nikakve informacije ili odluku u vezi sa svojim tužbama, niti je provedena istraga. Navela je da zbog toga smatra da je Tužilaštvo odbilo da pokrene krivični postupak po njenoj tužbi. Podnositeljica predstavke je tražila od suda da odluku glavnog tužioca kojom se odbija pokretanje krivičnog postupka proglasi nezakonitom i poništi je, te da naloži Tužilaštvu da pokrene krivični postupak i identificira počinioce djela te ih pozove na odgovornost. Okružni sud je odbacio tužbu podnositeljice predstavke navodeći da bi bilo nemoguće ispitati tužbu podnositeljice predstavke jer je odluka za koju je tražila da se poništi bila „neizvjesna“ i nema informacija o „njenom postojanju“. Pravosnažnom odlukom Apelacionog suda potvrđena je odluka Okružnog suda.

Navodi podnositeljice predstavke

Pozivajući se na čl. 6. i 8. Evropske konvencije, podnositeljica predstavke se žalila da je došlo do miješanja u njeno pravo na poštovanje privatnog života zbog objavljivanja njenih ličnih fotografija i videozapisa na internetu i da nadležni organi nisu ispitali njene tužbe u tom pogledu.

Ocjena Evropskog suda

Evropski sud je, uzimajući u obzir argumente stranaka, činjenične okolnosti slučaja, raspoloživi materijal, te činjenicu da nije provedena istraga koja bi mogla rasvijetliti da li su predmetne fotografije i videosnimci potekli od državnih organa, smatrao da se pritužba mora ispitati sa stanovišta pozitivnih obaveza države prema članu 8. Konvencije.

Evropski sud je istakao da bi trebale biti dostupne odgovarajuće zaštitne mjere kako bi se spriječilo otkrivanje informacija privatne prirode i da, kada se takvo otkrivanje dogodi, pozitivna obaveza koja je svojstvena efektivnom poštovanju privatnog života podrazumijeva obavezu provođenja djelotvorne istrage kako bi se stvar ispravila u najvećoj mogućoj mjeri.

Evropski sud je dalje ukazao da su radnje na koje se prigovara dovoljno ozbiljne da predstavljaju osnov za valjanu tužbu, posebno imajući u vidu navod podnositeljice predstavke da su fotografije i videosnimci pohranjeni isključivo u kompjuteru koji su zaplijenili i zadržali nadležni organi. Povreda prava na nepovredivost privatnog života kažnjiva je prema članu 156. Krivičnog zakonika, a izvršenje tog krivičnog djela od službenog lica zloupotrebom ovlaštenja predstavlja otežavajuću okolnost.

Uzimajući u obzir ozbiljnost navoda podnositeljice predstavke, Evropski sud je smatrao da je za praktičnu i efikasnu zaštitu podnositeljice predstavke bilo potrebno preduzeti efikasne korake s ciljem razjašnjenja okolnosti slučaja, identificiranja, te, ako je potrebno, i krivičnog gonjenja počinilaca djela.

Članom 20. Zakona o Tužilaštvu propisano je da se krivične prijave razmatraju bez odlaganja. Međutim, u konkretnom slučaju nadležni organi nisu pokrenuli krivični postupak niti je donesena odluka kojom je odbijen zahtjev za pokretanje krivičnog postupka. Ustvari, nadležni organi su potpuno ignorirali tri tužbe koje im je podnositeljica predstavke uputila, a prema odredbama domaćeg zakona imali su obavezu da podnositeljicu predstavke obavijeste o svojoj odluci.

Kada se podnositeljica predstavke obratila domaćim sudovima, oni su na formalistički način odbacili njenu tužbu bez ikakvih napora da ispitaju okolnosti slučaja. Konkretno, iz spisa predmeta nije proizlazilo da su sudovi pozivali Tužilaštvo na ročišta ili zahtijevali od Tužilaštva da dostavi bilo kakve informacije o pritužbama podnositeljice predstavke. Štaviše, podnositeljica predstavke je u svojim tužbama iznijela relevantne zahtjeve, na primjer da se kompjuter, koji je još uvijek bio u posjedu državnih organa, dostavi na ispitivanje kako bi se utvrdilo da li je nekom od njenih podataka pristupljeno i da li je taj podatak prenesen, ali su sudovi te zahtjeve ili potpuno ignorirali ili su ih po kratkom postupku odbacili bez navođenja ikakvih razloga.

Iako je Vlada u podnescima koje je dostavila Evropskom sudu navela da se tužba podnositeljice predstavke razmatra u okviru ponovljene istrage i da će ona biti obaviještena o ishodu, Evropski sud je ukazao da do dana donošenja odluke nije obaviješten ni o kakvoj odluci donesenoj o tom pitanju.

Evropski sud je zaključio da su domaće vlasti u konkretnom predmetu propustile da ispoštuju pozitivne obaveze prema članu 8. Evropske konvencije, zbog čega je došlo do kršenja odredaba tog člana.