Плаћање пореза на ослобађање од војне службе • Разлика у третману између швајцарских мушкараца и жена, те између швајцарских мушкараца и страних држављана с пребивалиштем у Швајцарској у погледу објективно и разумно оправдане обавезе служења војне службе • Нема кршења члана 14. у вези са чланом 4.
Чињенице и наводи подносиоца представке
Подносилац представке је у швајцарској војсци одслужио 104 дана војне службе. Након прегледа од војног љекара, Команда Округа Aargau прогласила је подносиоца представке неспособним за војну службу из здравствених разлога.
Управа за порез на војну службу је 31. јануара 2008. године утврдила да подносилац представке за 2005. годину треба да плати порез на ослобађање од војне службе у износу од 204 швајцарска франка (CHF), узимајући у обзир 104 дана одслужене војне службе. Жалба подносиоца представке у којој је навео да је дискриминисан је одбијена. Подносилац представке се жалио Федералном одбору за пореске жалбе Кантона Aargau тврдећи, између осталог, да је обавеза плаћања пореза на ослобађање од војне службе у супротности са чланом 14. Конвенције у вези са чланом 4. ст. 2. и 3. тачка (д) Конвенције јер се регрутација односи само на мушкарце. Федерални одбор за пореске жалбе одбио је жалбу истичући да су намјерно неједнако поступање у погледу обавезне војне службе и резултирајућа обавеза мушкараца који нису служили војну службу (или замјенску цивилну службу за приговараче савјести) да плате накнаду прописани чланом 59. Федералног устава, те да порез на ослобађање од војне службе у износу од 204 CHF који је наметнут подносиоцу представке не представља конфискацијско опорезивање, узимајући у обзир приход подносиоца представке и ограничено трајање предметне обавезе.
Одлучујући о жалби подносиоца представке, Федерални врховни суд је одбио жалбу и напоменуо да је члан 59. Устава lex specialis и стога има предност над општим принципом једнаког третмана утврђеним у члану 8. Устава. У погледу жалбених навода подносиоца представке у односу на члан 14. Конвенције у вези са чланом 4. Конвенције утврдио је да је порез на ослобађање од војне службе замјенски порез и да је његова стопа, која је пропорционална опорезивом дохотку лица, намијењена да одражава одговарајућу равнотежу између терета оних који су обављали војну службу и терета оних који су били ослобођени. У вези с дискриминацијом на основу пола, Федерални врховни суд је пресудио да би та обавеза настала у односу на жене само ако би војна служба за њих била обавезна.
Пореска управа за војну службу је 1. маја 2011. године привремено утврдила висину пореза на ослобађање од војне службе, који подносилац представке треба да плати за 2010. годину у износу од 320 CHF на основу његовог опорезивог дохотка за ту годину. Жалбе подносиоца представке одбио је Федерални одбор за пореске жалбе Кантона Aargau, као и Федерални врховни суд.
Подносилац представке се пред Европским судом жалио да је као мушкарац швајцарске националности који је био обавезан да служи обавезну војну службу био изложен дискриминаторном третману на основу свог пола и националности тиме што је био приморан да плати порез за ослобађање од војне службе након што је проглашен неспособним за војну службу, док жене швајцарске националности и страни држављани с пребивалиштем у Швајцарској нису били обавезни да плате предметни порез. Позвао се на члан 14. Конвенције у вези са чланом 4. ст. 2. и 3. Европске конвенције.
Одлука Европског суда
Европски суд је навео да је наметање финансијског терета швајцарским мушкарцима који су ослобођени војне службе посљедица њихове обавезе обављања обавезне војне службе. Циљ је био да се успостави једнакост између швајцарских мушкараца који служе војну службу (или замјенску цивилну службу у случају приговарача савјести) и оних који су од ње ослобођени.
У односу на наводе подносиоца представке о различитом третману између швајцарских мушкараца и страних држављана који бораве у Швајцарској у вези с обавезом служења војног рока, Европски суд је навео да су разлози за разлику у третману били објективни и разумни. Европски суд је истакао да је разлика слиједила легитиман циљ, а то је одржавање ефикасног система националне одбране. У том смислу поновио је да у организацији своје националне одбране државе уговорнице имају право на широку слободу процјене, те је истакао аргументе Владе да је швајцарска војска војска мале неутралне државе која је намијењена одбрани земље и њеног становништва, да је вођена потребама и да тренутна ситуација није захтијевала да се обавеза служења прошири на жене и/или стране држављане. Европски суд је такође истакао аргумент Владе да страни држављани који живе у Швајцарској не уживају иста права као швајцарски држављани и стога нису обавезни да обављају исте дужности, те да би било проблематично ако би страни држављани били позвани на обавезну војну службу ради одбране земље чији нису држављани и да би то неизбјежно довело до билатералних потешкоћа с многим државама, укључујући и конфликтне ситуације које произлазе из двоструке обавезе служења. Околности на које се Влада позвала за Европски суд представљају разумно оправдање за разлику у третману између швајцарских мушкараца и страних држављана у погледу обавезе обављања обавезне војне службе.
Што се тиче швајцарских жена, Европски суд је навео да је у вријеме предметних догађаја постојао заједнички стандард међу државама уговорницама према којем жене нису биле обавезне на обавезну војну службу. Једини изузетак била је Норвешка, гдје је обавезна војна служба за жене уведена 2013. године.
Европски суд је узео у обзир претходно наведено, као и широку слободу процјене која је дата државама уговорницама у вези с организацијом њихове националне одбране. Нагласио је да тиме што су у погледу обавезе обављања обавезне војне службе швајцарске мушкарце третирале другачије од швајцарских жена и страних држављана који бораве у Швајцарској, с посљедицом да швајцарске жене и страни држављани који бораве у Швајцарској нису морали да плаћају порез на ослобађање од војне службе, швајцарске власти нису прекорачиле слободу процјене која им је дозвољена.
Европски суд је утврдио да није дошло до кршења члана 14. Конвенције у вези са чланом 4. у погледу разлике у поступању на основу држављанства или разлике у поступању на основу пола.
