Уставни суд Босне и Херцеговине у пленарном сазиву је данас, 29. септембра 2016. године, у 10.00 часова, одржао јавну расправу у поступку одлучивања у предмету број У 23/14 који се односи на захтјев др Боже Љубића (предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у вријеме подношења захтјева) за оцјену уставности одредби чл. 10.10, 10.12, 10.15 и 10.16, потпоглавље Б Изборног закона Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“ бр. 23/01, 7/02, 9/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13 и 7/14) и одредби члана 20.16А поглавља 20 – Прелазне и завршне одредбе Изборног закона.
Разлог одржавања јавне расправе била је потреба да се учесницима у поступку пред Уставним судом Босне и Херцеговине омогући да изнесу и додатне аргументе у прилог својим ставовима, те да се саслушају стручна мишљења и објашњења значајна за доношење одлуке.
У складу са чланом 16 Правила Уставног суда БиХ, учесници у поступку пред Уставним судом БиХ су: покретач спора др Божо Љубић (предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у вријеме подношења предметног захтјева), те Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине – Представнички дом и Дом народа као доносиоци акта чије одредбе су предмет оцјене уставности.
Подносилац захтјева сматра да оспорене одредбе Изборног закона нису у складу са чл. I/2, II/1 и II/4 Устава Босне и Херцеговине у вези са чланом 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), чланом 25 Међународног пакта о грађанским и политичким правима (у даљњем тексту: Међународни пакт) у вези са чланом 3 Протокола број 1 и чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, те чланом 1 Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, а које чине саставни дио Устава Босне и Херцеговине (Анекс I на Устав Босне и Херцеговине). Подносилац захтјева наглашава да је одредбама Изборног закона (чл. од 10.10 до 10.18) регулисан избор посланика у Дом народа Парламента Федерације Босне и Херцеговине док је чланом 20.16А одређена расподјела мјеста за сваки конститутивни народ који се бира у сваком поједином кантону.
Уставни суд БиХ је, у складу са чланом 46 Правила Уставног суда БиХ, на Пленарној сједници одржаној 26. маја 2016. године, одлучио да одржи јавну расправу на којој ће расправљати о предметном захтјеву.
Уставни суд БиХ је одредио учеснике на јавној расправи, и то: подносилац захтјева, Дом народа и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, Дом народа и Представнички дом Парламента Федерације БиХ, Организација за европску безбједност и сарадњу, Мисија у БиХ (у даљњем излагању: Мисија ОЕБС-а у БиХ), Централна изборна комисија Босне и Херцеговине (у даљњем излагању: ЦИК), Канцеларија Високог представника за БиХ, проф. др Горан Марковић, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, проф. сц. Златан Бегић, Правни факултет Универзитета у Тузли, и проф. др сц. Звонко Миљко, Правни факултет Свеучилишта у Мостару.
У јавној расправи могу да учествују само лица која је позвао Уставни суд.
Јавној расправи присуствовали су: подносилац захтјева за оцјену уставности др сц. Божо Љубић са сарадницима Баришом Чолаком, Иваном Вукојом и Јосипом Мерџом, представници Парламента Федерације БиХ: предсједавајућа Дома народа ПФБиХ Лидија Брадара и стручна сарадница у Законодавно-правној комисији Дома народа ПФБиХ Ирис Јусуфранић, представници Централне изборне комисије Босне и Херцеговине: др. Суад Арнаутовић и Стјепан Микић, представници Мисије ОЕБС-а у Босни и Херцеговини Ахмет Рифатбеговић, Нермин Типура и Срђа Обрадовић, проф. др Звонко Миљко, Правни факултет Свеучилишта у Мостару, представници Амбасаде Републике Хрватске: амбасадор Републике Хрватске у БиХ Њ. е. Ivan Del Vechio, министар савјетник у Амбасади Нивес Тигањ, те први секретар у Амбасади Иван Шегулић, представници Амбасаде Сједињених Америчких Држава у БиХ, као и представници Канцеларије специјалног представника Европске уније у БиХ: руководилац правне службе Бранка Бајић и политички савјетник Петар Краљевић.
Учесници јавне расправе изнијели су своје ставове о сљедећим правним питањима:
- Начин избора делегата Дома народа Парламента Федерације БиХ (бирају се из свих десет кантона, укупно по 17 делегата из реда сва три конститутивна народа) и начело пропорционалности (број делегата једног конститутивног народа у Дому народа из појединог кантона у односу на број становника релевантног кантона).
- Начин избора делегата у Дом народа Парламента Федерације БиХ и пет основних начела европског изборног насљеђа (опште, једнако, слободно, тајно и непосредно право гласа).
- Начин избора делегата у Дом народа Парламента Федерације БиХ и гаранција легитимног политичког представљања заснованог на демократском избору оног конститутивног народа који представља и чије интересе заступа.
- Начин избора делегата у Дом народа Парламента Федерације БиХ и основна начела конститутивности и равноправности из Устава Босне и Херцеговине.
- Однос Изборног закона БиХ и Устава Федерације БиХ у складу са уставним начелима унутар којих се прописи морају доносити, односно међусобни однос Изборног закона БиХ и Устава Федерације БиХ и начела из Устава Босне и Херцеговине на које се позива подносилац захтјева.
Након окончања јавне расправе предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине Мирсад Ћеман је, у складу са чланом 55 Правила Уставног суда, закључио јавну расправу и обавијестио присутне да ће Уставни суд БиХ у овом предмету донијети одлуку на једној од наредних сједница.
