Уставни суд Босне и Херцеговине је 24. и 25. септембра 2026. године одржао 174. пленарну сједницу на којој је одлучивао о захтјевима за апстрактну контролу уставности, већем броју апелација и захтјева за доношење привремених мјера.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У-2/26 – Одлучујући о захтјеву двадесет седам заступника Представничког дома Парламента Федерације Босне и Херцеговине, Уставни суд је утврдио да постоји спор у вези с доношењем сљедећих аката: акт Службе просторног уређења Општине Вареш број 02/3-1633/21 од 17. јуна 2021. године; Рјешење Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства број УП – 408-22/1-155/21 КК од 31. маја 2021. године; акт Федералног министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства број УП-И-08-22-3064/22 КК од 3. новембра 2022. године; Рјешење Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду Зеничко-добојског кантона број 05-22-12651-7/22 од 3. марта 2023. године; Уговор о служности број 05-22-12651-8/22 од 10. априла 2023. године; Уговор о концесији број 04-18-21389-1/13 од 12. марта 2013. године с припадајућим анексима, и то Анекс I број 04-18-21389-2/13 од 8. октобра 2013. године, Анекс II број 04-18-21389-3/2018 од 19. фебруара 2018. године, Анекс III број 04-18-21389/32018 од 14. новембра 2018. године, Анекс IV број 04-18-21389-4/2018 од 28. јануара 2020. године, Анекс V број 04-18-14461-1/20 од 3. децембра 2020. године и Анекс VI број 04-14-5757-2/22 од 19. јула 2022. године, те одлуке Владе Зеничко-добојског кантона бр. 02-18-21389/12 од 28. септембра 2012. године („Службене новине Зеничко-добојског кантона“ број 15/12), 02-18-16470/18 од 2. новембра 2018. године („Службене новине Зеничко-добојског кантона“ број 15/18), 02-14-14461/20 од 26. августа 2020. године („Службене новине Зеничко-добојског кантона“ број 16/20), 02-14-14461/20 од 12. октобра 2020. године („Службене новине Зеничко-добојског кантона“ број 18/20), 02-14-5359/22 од 31. марта 2022. године („Службене новине Зеничко-добојског кантона“ број 9/22) и 02-14-5914/23 од 11. априла 2023. године („Службене новине Зеничко-добојског кантона“ број 6/23). Уставни суд је закључио да оспорени акти нису у складу са чл. I/2. и III/3.б) Устава Босне и Херцеговине јер су ненадлежни органи јавне власти располагали државном имовином супротно Закону о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине, иако на државном нивоу није ријешено питање државне имовине, те без укључивања Правобранилаштва као законског заступника титулара државне имовине.
У складу са чланом 61. став (4) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Уставни суд је наложио Федералном министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства, Служби просторног уређења Општине Вареш, Влади Зеничко-добојског кантона, Министарству за пољопривреду, шумарство и водопривреду Зеничко-добојског кантона и Министарству за привреду Зеничко-добојског кантона да преиспитају усклађеност оспорених аката из своје надлежности са Законом о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“ бр. 18/05, 29/06, 85/06, 32/07, 41/07, 74/07, 99/07, 58/08 и 22/22), уз обавезно укључивање Правобранилаштва Босне и Херцеговине, те да предузму активности како би се акти за које се утврди да нису усклађени са Законом о привременој забрани располагања државном имовином Босне и Херцеговине („Службени гласник БиХ“ бр. 18/05, 29/06, 85/06, 32/07, 41/07, 74/07, 99/07, 58/08 и 22/22) ставили ван снаге.
У-10/26 – Одлучујући о захтјеву Дениса Звиздића, првог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за рјешавање спора између Босне и Херцеговине и ентитета Република Српска, Уставни суд је утврдио да акти и активности Републике Српске предузете ради извршења буџетске ставке број 488100 буџета Републике Српске за 2026. годину „Трансфери представништвима Републике Српске у иностранству“ у оквиру потрошачке јединице „Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу“ у износу од 15.000.000,00 КМ, која је саставни дио Одлуке Народне скупштине Републике Српске о усвајању буџета за 2026. годину („Службени гласник РС“ број 114/25), те буџетске ставке број 448100 другог ребаланса буџета за 2025. годину „Трансфери представништвима Републике Српске у иностранству“ у оквиру потрошачке јединице „Министарство за европске интеграције и међународну сарадњу“ у износу од 49.000.000,00 КМ, која је саставни дио Одлуке Народне скупштине Републике Српске о усвајању другог ребаланса буџета за 2025. годину („Службени гласник Републике Српске“ број 109/25), у вези с Уговором о консултантским услугама закљученим 6. септембра 2025. године између Младена Филиповића, директора Представништва Републике Српске у Бечу, Република Аустрија, и Arija Ben-Menashea, предсједника правног лица „Dickens & Madson Canada Inc.“, и другим сличним уговорима чија је сврха остваривање циљева за које је Уставни суд утврдио да су неспојиви с Уставом Босне и Херцеговине, нису у складу са чланом I/2. Устава Босне и Херцеговине, чланом III/3.б) Устава Босне и Херцеговине и чланом VI/5. Устава Босне и Херцеговине. У складу са чланом 61. став (4) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Уставни суд овом одлуком забрањује све исплате из буџета Републике Српске у вези с Уговором о консултантским услугама закљученим 6. септембра 2025. године између Младена Филиповића, директора Представништва Републике Српске у Бечу, Република Аустрија, и Arija Ben-Menashea, предсједника правног лица „Dickens & Madson Canada Inc.“, и свим другим актима и активностима који се односе на лобирање у име и за рачун Републике Српске путем лобистичких агенција за циљеве који су у супротности с Уставом Босне и Херцеговине, одлукама Уставног суда Босне и Херцеговине и институција Босне и Херцеговине. Такође налаже Народној скупштини Републике Српске, Влади Републике Српске, те другим надлежним органима у Републици Српској, као и свим службеним или одговорним лицима у тим институцијама, укључујући и представништва Републике Српске у иностранству, да обуставе све активности у вези с исплатама на основу Уговора о консултантским услугама закљученог 6. септембра 2025. године између Младена Филиповића, директора Представништва Републике Српске у Бечу, Република Аустрија, и Arija Ben-Menashea, предсједника правног лица „Dickens & Madson Canada Inc.“, и буџетским финансирањем лобистичких услуга за циљеве који су у супротности с Уставом Босне и Херцеговине, одлукама Уставног суда Босне и Херцеговине и институција Босне и Херцеговине.
У-5/26 – У овом предмету Уставни суд је одлучивао о захтјеву Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине за оцјену компатибилности члана 12. став (1) тачка ц) и став (3) и члана 13. став (4) Закона о забрани дискриминације („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 59/09 и 66/16). Подносилац захтјева је сматрао да оспорене одредбе нису усклађене са чланом I/2. у вези са чланом VI/5. Устава Босне и Херцеговине јер не појашњавају надлежност редовних судова да пресуђују о посебним тужбама ради заштите од дискриминације у случају када је Уставни суд својом одлуком утврдио да одређена одредба општег правног акта има дискриминаторан карактер. Такође је истакао да наведене одредбе не прописују да ли редовни судови могу утврђивати дискриминаторност одредбе закона по основу члана 2. став (1) Закона о забрани дискриминације и прије него што Уставни суд одлучи да ли таква одредба крши уставну клаузулу о забрани дискриминације.
Одлучујући о овом захтјеву, Уставни суд је истакао да су члан 12. став (1) тачка ц) и став (3) и члан 13. став (4) Закона о забрани дискриминације прописани на јасан, прецизан и предвидљив начин, те да имају довољан квалитет да се могу сматрати „законом“ у смислу стандарда владавине права. Уставни суд је такође истакао да те одредбе не спречавају редовне судове да приликом њиховог тумачења и примјене поштују уставну надлежност Уставног суда и коначност и обавезност одлука Уставног суда зајемчене чланом VI/5. Устава Босне и Херцеговине. Коначно, Уставни суд је закључио да су члан 12. став (1) тачка ц) и став (3) и члан 13. став (4) Закона о забрани дискриминације у складу са чланом I/2. у вези са чланом VI/5. Устава Босне и Херцеговине.
АП-2308/26 – Уставни суд је у овом предмету одбио као неосновану апелацију Покрета за Модерну и Активну Крајину (ПоМАК) поднесену против Рјешења Суда Босне и Херцеговине број С1 3 Иж 054901 26 Иж од 4. јуна 2026. године у односу на члан 3. Протокола број 1 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода. Рјешењем Суда БиХ одбијена је апелантова жалба којом се побијао став (2) диспозитива одлуке Централне изборне комисије Босне и Херцеговине (ЦИКБиХ) од 29. маја 2026. године. У ставу (2) диспозитива Одлуке ЦИКБиХ одбијена је апелантова пријава за учешће на изборима за орган власти – Представнички дом Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. Суд БиХ је у образложењу рјешења, између осталог, указао да на основу података из списа предмета јасно произлази да је ЦИКБиХ на правилан и законит начин утврдио да апелант није приложио довољан број потписа подршке, у смислу члана 4.11 Изборног закона и члана 9. став (7) Правилника. Уставни суд је у овом предмету закључио да оспореним одлукама није прекршено апелантово право на слободне изборе из члана 3. Протокола број 1 уз Европску конвенцију у сегменту његовог „пасивног“ аспекта када су ЦИКБиХ и Суд БиХ у својим одлукама дали детаљно и јасно образложење за закључке на основу којих су донијели оспорене одлуке.
АП-2389/26 – Уставни суд је одлуком у овом предмету одбио као неосновану апелацију коју је поднијела политичка странка Снага народа – Рамо Исак против Рјешења Суда БиХ број С1 3 Иж 054929 26 Иж од 5. јуна 2026. године и Одлуке ЦИКБиХ број 06-1-07-3-1086/26 од 3. јуна 2026. године у односу на наводе о кршењу члана 3. Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Тачком 2. оспорене одлуке ЦИКБиХ одбијена је апеланткињина пријава за учешће на Општим изборима 2026. године за изборе за органе власти у Народној скупштини Републике Српске и Представничком дому Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине. ЦИКБиХ је у образложењу, између осталог, навео да су провјером достављених образаца с потписима подршке бирача утврђене неправилности потписа на обрасцу, те закључио да нису испуњени законом прописани услови за овјеру апеланткињине пријаве за органе власти из тачке 2. одлуке. Рјешењем Суда БиХ од 5. јуна 2026. године одбијена је апеланткињина тужба поднесена против одлуке ЦИКБиХ. Уставни суд је одлуком у овом предмету закључио да оспореним одлукама није прекршено апеланткињино право на слободне изборе из члана 3. Протокола број 1 уз Европску конвенцију у сегменту његовог „пасивног“ аспекта када су ЦИКБиХ и Суд БиХ у својим одлукама дали детаљно и јасно образложење за закључке на основу којих су донијели оспорене одлуке.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
