Уставни суд Босне и Херцеговине је 27. и 28. новембра 2025. године одржао 164. пленарну сједницу на којој је одлучивао о захтјевима за апстрактну контролу уставности и већем броју апелација. Такође, Уставни суд је рјешавао и о питањима од значаја за рад Уставног суда.
Уставни суд је на овој сједници разматрао предмет број У-29/25 (спојена четири захтјева/предмета која се односе на исто уставноправно питање). С обзиром на то да расправа није завршена, Уставни суд ће на наредној сједници наставити расправу и донијети одлуку.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У-26/25 – У овом предмету Уставни суд је, одлучујући о захтјевима Дениса Бећировића, члана Предсједништва Босне и Херцеговине, и четрнаест чланова Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (подносиоци захтјева) за оцјену уставности Закључака поводом Информације у вези с одлуком Централне изборне комисије БиХ (ЦИКБиХ) о престанку мандата предсједнику Републике Српске Милораду Додику број 02/1-021-1012/25, које је Народна скупштина Републике Српске усвојила на 24. посебној сједници одржаној 22. августа 2025. године, утврдио да тачка 4, прва реченица тачке 9. (која је након измјена постала тачка 7) и тачка 12. (која је након измјена постала тачка 10) Закључака поводом Информације у вези с одлуком ЦИК-а о престанку мандата предсједнику Републике Српске Милораду Додику број 02/1-021-1012/25 нису у складу са чл. I/2, I/3, III/2.а) и 5, III/3.б) и VI/5. Устава Босне и Херцеговине.
У складу са чланом 61. ст. (1), (2) и (3) Правила Уставног суда, тачка 4, прва реченица тачке 9. (која је након измјена постала тачка 7) и тачка 12. (која је након измјена постала тачка 10) Закључака поводом Информације у вези с одлуком ЦИКБиХ о престанку мандата предсједнику Републике Српске Милораду Додику број 02/1-021-1012/25 стављају се ван снаге и престају да важе од дана њиховог усвајања.
Даље је одлучено да се обуставља поступак покренут по захтјеву подносилаца захтјева за оцјену уставности друге реченице тачке 6. и тач. 7. и 8. Закључака поводом Информације у вези с одлуком ЦИКБиХ о престанку мандата предсједнику Републике Српске Милораду Додику број 02/1-021-1012/25 зато што је оспорени општи акт престао да важи.
Одбачени су захтјеви подносилаца захтјева за оцјену уставности тач. 1, 2, 3, 5, прве реченице тачке 6, друге реченице тачке 9. и тач. 10. и 11. Закључака поводом Информације у вези с одлуком ЦИКБиХ о престанку мандата предсједнику Републике Српске Милораду Додику број 02/1-021-1012/25 због ненадлежности Уставног суда за одлучивање.
Уставни суд је одлучио да престаје правно дејство Одлуке о привременој мјери број У-28/25 од 10. септембра 2025. године.
Уставни суд је у образложењу одлуке, између осталог, навео да је, имајући у виду да је на основу одлуке надлежне државне институције Милораду Додику престао мандат предсједника Републике Српске и да су расписани избори за ту функцију, за Уставни суд неоспорно да је одбацивање конкретне пресуде Суда БиХ, одлуке ЦИКБиХ и одлука Уставног суда из тачке 4. и прве реченице тачке 9. Закључака у директној колизији с обавезом поштовања одлука државних институција из члана III/3.б) Устава Босне и Херцеговине. Осим тога, такво поступање је у супротности с принципом владавине права из члана I/2. Устава Босне и Херцеговине, према којем се коначне и правоснажне одлуке институција Босне и Херцеговине не могу преиспитивати, већ се морају извршавати. Наиме, Народна скупштина као законодавна власт у Републици Српској на овај начин, у суштини, дерогира правоснажну пресуду Суда БиХ и одлуке ЦИКБиХ и Уставног суда БиХ. На тај начин се нарушава и принцип подјеле власти као инхерентни сегмент владавине права јер се ентитетска законодавна власт уплиће у ингеренције државног правосуђа као друге гране власти која је независна у односу на законодавну власт, као и у ингеренције Уставног суда БиХ као независног контролора три стуба власти (законодавна, извршна и судска) и чувара Устава Босне и Херцеговине.
У образложењу је надаље истакнуто да је Уставни суд у својој пракси већ утврдио да према Уставу Босне и Херцеговине ентитети немају право на самоопредјељење које би дозволило самоорганизацију и територијално отцјепљење јер је то у супротности са чл. I/3, III/2.а) и 5. Устава Босне и Херцеговине, а тај став је коначан и обавезујући у смислу члана VI/5. Устава Босне и Херцеговине. Међутим, упркос томе, тачком 12. оспорених закључака Народна скупштина Републике Српске је задужила Колегијум Народне скупштине да припреми текст резолуције о самоопредјељењу српског народа и Републике Српске. Стога, према мишљењу Уставног суда, наведени разлози су довољни да Уставни суд закључи да је тачка 12. оспорених закључака у супротности са чл. I/3, III/2.а) и 5. и VI/5. Устава Босне и Херцеговине.
АП-3217/21 (Босна и Херцеговина) – У овом предмету Уставни суд је закључио да је Врховни суд Републике Српске оспореним одлукама повриједио апеланткињино право на правично суђење када је арбитрарно тумачио релевантне одредбе Закона о одржавању премјера и катастра земљишта Републике Српске, Закона о премјеру и катастру Републике Српске и Правилника за одржавање премјера и катастра земљишта Републике Српске када је закључио да апеланткиња у смислу наведених прописа није идентификовала спорне непокретности према подацима уписаним у катастарском операту, односно када је закључио да нису испуњени услови за упис права својине јер за спорне непокретности нису успостављене земљишне књиге нити катастар непокретности.
АП-3144/21 (Алија Хаџиабдић) – У овом предмету Уставни суд је закључио да је дошло до повреде апелантовог права из члана II/3.б) Устава Босне и Херцеговине и члана 3. Европске конвенције јер га, иако је неспорно да апелант као тешки онколошки пацијент не може добити адекватну медицинску његу у Казнено-поправном заводу Тузла, надлежни органи нису упутили на болничко лијечење, већ је остао на издржавању казне затвора.
АП-3318/21 (М. Л.) – У овом предмету Уставни суд је закључио да је повријеђено апелантово право из члана 7. став 1. Европске конвенције јер је у конкретном случају примјена Кривичног законика Републике Српске којим је одбијен апелантов захтјев за замјену казне затвора новчаном казном била на апелантову штету, те је утицала на саму „казну“, а не на њено извршење.
АП-701/22 (Биљана Стеванић) – У овом предмету Уставни суд је закључио да постоји кршење права на приватни живот зато што су јавне власти пропустиле да испуне своју позитивну обавезу заштите апеланткињиног приватног живота јер нису спровеле дјелотворну истрагу апеланткињиних навода о почињеном насиљу.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
