Уставни суд Босне и Херцеговине је 22. и 23. јануара 2026. године одржао 166. пленарну сједницу на којој је одлучивао о захтјевима за апстрактну контролу уставности и већем броју апелација.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У-29/25 – Уставни суд је у овом предмету одлучивао о захтјеву једанаест чланова Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, првог замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и других једанаест чланова Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за оцјену уставности и утврђивање спора између Босне и Херцеговине и ентитета Република Српска у вези с доношењем Одлуке о избору предсједника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 78/25), Одлуке о избору чланова Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 78/25), Одлуке о пријевременом ступању на снагу Одлуке о избору предсједника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 78/25) и Одлуке о пријевременом ступању на снагу Одлуке о избору чланова Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 78/25). Уставни суд је закључио да у конкретном случају постоји уставни спор у вези с питањем да ли је на основу одлука Суда БиХ и ЦИКБиХ Милорад Додик могао имати мандат да у својству предсједника Републике Српске предложи предсједника и чланове Владе Републике Српске, што неспорно покреће питање владавине права као питање из члана I/2. Устава Босне и Херцеговине. Осим тога, имајући у виду одлуке Суда БиХ и ЦИКБиХ, Уставни суд је истакао да се конкретни уставни спор односи и на питање поштовања одлука институција БиХ, што је регулисано чланом III/3.б) Устава Босне и Херцеговине. Уставни суд је закључио да у том дијелу постоји надлежност Уставног суда јер се ради о актима који покрећу питање поштовања чл. I/2. и III/3.б) Устава Босне и Херцеговине, а за које је искључиво надлежан Уставни суд. У меритуму предмета, Уставни суд је закључио да су оспорене одлуке у периоду од њиховог доношења 2. септембра 2025. године до стављања ван снаге 18. јануара 2026. године биле у супротности са чл. I/2. и III/3.б) Устава Босне и Херцеговине јер су донесене на основу Одлуке о приједлогу кандидата за предсједника Владе Републике Српске коју је донио Милорад Додик 23. августа 2025. године, иако му је мандат предсједника Републике Српске престао са 12. јуном 2025. године као даном правоснажности пресуде Суда БиХ, која је за правну посљедицу имала престанак мандата предсједника Републике Српске, што је накнадно само деклараторно констатовано у поступку пред ЦИКБиХ.
У-41/25 – У овом предмету Уставни суд је одлучивао о захтјеву Кемала Адемовића, предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за испитивање регуларности поступка, односно утврђивање постојања или непостојања уставног основа за проглашење штетним по витални интерес српског народа Приједлога одлуке о измјени Одлуке о именовању чланова Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине у Парламентарни одбор за стабилизацију и придруживање између Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и Европског парламента број 02-34-1-2339/25 од 20. новембра 2025. године (први приједлог), Приједлога одлуке о измјенама Одлуке о именовању чланова парламентарне делегације број 02-34-1-2337/25 од 20. новембра 2025. године (други приједлог) и Приједлога одлуке о измјени Одлуке о именовању чланова интерпарламентарних група пријатељства Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за билатералну сарадњу с парламентарним тијелима других земаља број 02-34-1-2338/25 од 20. новембра 2025. године (трећи приједлог). Првим приједлогом предложено је да се умјесто Сњежане Новаковић-Бурсаћ, предсједавајуће Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање између Парламентарне скупштине БиХ и Европског парламента, као предсједавајући именује Ненад Вуковић. Другим приједлогом предложено је да се умјесто Сњежане Новаковић-Бурсаћ за члана Делегације Парламентарне скупштине БиХ у Парламентарној скупштини Савјета Европе именује Ненад Вуковић. Трећим приједлогом је предложено да се умјесто Сњежане Новаковић-Бурсаћ за члана интерпарламентарних група пријатељства Парламентарне скупштине БиХ за билатералну сарадњу с парламентарним тијелима других земаља именује Ненад Вуковић.
Уставни суд је у одлуци о овом предмету утврдио да Изјаве Клуба делегата српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине о деструктивности виталног интереса српског народа у односу на први, други и трећи приједлог испуњавају услове процедуралне исправности из члана IV/3.ф) Устава Босне и Херцеговине. Утврђено је да наведеним приједлозима није повријеђен витални национални интерес српског народа у Босни и Херцеговини. Уставни суд је у образложењу своје одлуке, између осталог, истакао да потписници Изјаве нису образложили на који би начин именовање Ненада Вуковића, делегата из Клуба српског народа, онемогућило ефективно учествовање српског народа у заједничким тијелима Парламентарне скупштине. При томе, потписници Изјава нису образложили на који начин се именовањем Ненада Вуковића не обезбјеђује да састав делегација одражава укупан састав Дома, како то прописује одредба члана 180. став (2) Пословника Дома, или да се тим саставом нарушава витални интерес српског народа. Сходно томе, будући да се предложеним именовањима задржава представљање српског народа у заједничким делегацијама Парламентарне скупштине, Уставни суд је сматрао да је предложеним именовањима омогућена ефективна заступљеност српског народа у наведеним заједничким делегацијама Парламентарне скупштине. Коначно, Уставни суд је закључио да се оспореним приједлозима не поставља питање које би се могло сматрати питањем виталног националног интереса у смислу члана IV/3.ф) Устава Босне и Херцеговине. Уставни суд је закључио да нису основани наводи већине делегата из Клуба српског народа да су први, други и трећи приједлог штетни по витални интерес српског народа.
АП-3059/21 (Здравка Краљевић и други) – У овом предмету Уставни суд је утврдио повреду права на живот из члана II/3.а) Устава Босне и Херцеговине и члана 2. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода због пропуста јавне власти да спроведе дјелотворну истрагу у вези с догађајем ракетирања Љубушког у мају 1992. године у којем су смртно страдали блиски сродници апеланата. Имајући у виду цјелокупну дужину трајања ове истраге (истрага није завршена 33 године од времена када се догађај десио), Уставни суд је наложио Тужилаштву Босне и Херцеговине да хитно предузме све расположиве мјере и кораке ради окончања истраге, с циљем поштовања гаранција предвиђених чланом II/3.а) Устава Босне и Херцеговине и чланом 2. Европске конвенције.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
