Уставни суд Босне и Херцеговине је 26. и 27. марта 2026. године одржао 168. пленарну сједницу на којој је одлучивао о захтјевима за апстрактну контролу уставности и већем броју апелација. Такође, Уставни суд је рјешавао и о питањима од значаја за рад Уставног суда.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У-1/25 – Уставни суд је у овом предмету одлучивао о захтјеву Кемала Адемовића, замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности члана 6. став (1) тачка 1), члана 8. став (3) тачка 6), члана 141. ст. (5) и (6) и члана 141а. ст. (3) и (4) Закона о полицији и унутрашњим пословима Републике Српске („Службени гласник РС“ бр. 57/16, 110/16, 58/19, 82/19, 18/22, 55/23 и 48/24). Уставни суд је поводом овог захтјева закључио сљедеће:
- Одредбе Закона о полицији, и то члан 141. став (5) у дијелу „дигитално потписивање и издавање квалификованих дигиталних сертификата, те вршити персонализацију докумената“ и став (6) у дијелу „и члана 141а. овог закона, као и заштите инфраструктуре из става 5. овог члана“ и члан 141а. став (4) Закона о полицији, нису у складу са чланом III/3.б) Устава Босне и Херцеговине јер Република Српска доношењем ових одредби Закона о полицији није извршила њихово усклађивање с релевантним одредбама Закона о Агенцији за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ, Закона о личној карти БиХ и Закона о путним исправама БиХ којима је успостављена надлежност Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ у области дигиталног потписивања и персонализације идентификационих докумената, те доношења релевантних подзаконских прописа којима то ближе регулише.
- Члан 146. став (1) Закона о полицији није у складу са чланом III/3.б) и III/1.г) Устава Босне и Херцеговине јер је Дирекција за координацију полицијских тијела надлежна за сарадњу између полицијских тијела Босне и Херцеговине те одговарајућих органа у Босни и Херцеговини с одговарајућим страним и међународним органима.
- Члан 6. став (1) тачка 1) Закона о полицији је у складу са чланом III/3.б) Устава Босне и Херцеговине с обзиром на то да је Министарство унутрашњих послова Републике Српске овлашћено за обављање одређених послова у области јединственог матичног броја, пребивалишта, личних карти и путних исправа.
- Члан 8. став (3) тачка 6) Закона о полицији је у складу са чланом III/3.б) Устава Босне и Херцеговине с обзиром на то да се изричито не односи на послове у надлежности Агенције, већ генерално прописује обезбјеђење заштите информационо-комуникационе структуре.
- Члан 141. став (5) Закона о полицији у дијелу „укључујући и полицијску легитимацију из члана 24. овог закона и идентификациони документ из члана 69. овог закона у складу са важећим прописима“ није супротан одредбама Закона о Агенцији јер се ради о персонализацији докумената полицијских и других службеника која није регулисана Законом о Агенцији.
- Члан 141. став (6) Закона о полицији у дијелу „Министар доноси правилник којим се уређује успостављање система заштите за евиденције из члана 8. став 3. тачка 6), евиденција из става 1. овог члана“ није супротан одредбама Закона о Агенцији због ранијих закључака у вези са чланом 8. став (3) тачка 6), односно јер не покреће питања усклађености са Законом о Агенцији.
- Члан 141а. став (3) Закона о полицији није супротан члану 8. Закона о Агенцији и чл. 19. и 26. Закона о путним исправама БиХ јер након утврђења да релевантни дио члана 141. став (5) Закона о полицији није у складу са чланом III/3.б) Устава Босне и Херцеговине више нема могућности да грађани користе инфраструктуре из члана 141. став (5) Закона о полицији, него само инфраструктуру коју успоставља Агенција.
У-13/25 – У овом предмету Уставни суд је одлучивао о захтјеву једанаест чланова Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ за рјешавање спора с ентитетом Република Српска, Народном скупштином Републике Српске, због доношења Одлуке о утврђивању Нацрта Устава Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 23/2025). Подносиоци захтјева су навели да Одлука о утврђивању Нацрта Устава Републике Српске није у сагласности са чл. I/1, I/2, III/3.б) и VI/5. Устава Босне и Херцеговине. Уставни суд је утврдио да постоји спор између Босне и Херцеговине и Републике Српске у вези с Одлуком о утврђивању Нацрта Устава Републике Српске, те да Одлука о утврђивању Нацрта Устава Републике Српске није у складу са чл. I/2, III/3.б) и VI/5. Устава Босне и Херцеговине јер одредбе које представљају основ уставног уређења Републике Српске нису усклађене с одредбама Устава Босне и Херцеговине и коначним и обавезујућим одлукама Уставног суда. У складу са чланом 61. став (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, укинута Одлука о утврђивању Нацрта Устава Републике Српске престаје да важи наредног дана од дана објављивања одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“. Такође, у складу са чланом 61. став (1) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Уставни суд је наложио Народној скупштини Републике Српске, свим надлежним органима у Републици Српској, као и свим службеним или одговорним лицима у тим институцијама да обуставе све активности које предузимају на основу Одлуке о утврђивању Нацрта Устава Републике Српске.
У-35/25 – Одлучујући о захтјеву Дарка Бабаља, првог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности Закона о финансирању политичких организација („Службени гласник РС“ број 45/25), Уставни суд је закључио да спорни закон није у складу са чланом II/3.и) Устава Босне и Херцеговине и чланом 11. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (који штите право на слободу удруживања) јер укидање буџетског финансирања представља несразмјерно мијешање које, у одсуству доказа о „хитној друштвеној потреби“, нарушава принцип једнаких могућности и политички плурализам као темеље слободе удруживања у демократском друштву. Захтјев Дарка Бабаља за оцјену законитости Закона о финансирању политичких организација („Службени гласник РС“ број 45/25) у односу на чл. 1, 2, 4, 5, 10, 11. и 16. Закона о извршењу буџета РС за 2025. годину и чл. 3, 7, 10, 14, 15, 20, 30, 31, 38. и 39. Закона о буџетском систему Републике Српске одбачен је због ненадлежности Уставног суда за одлучивање. Уставни суд је истакао да се у конкретном случају ради о законима које је донијела Народна скупштина Републике Српске, те се стога не ради о двије институције Босне и Херцеговине које би могле имати конкурентну надлежност у односу на исто питање, па због тога не постоји ни спор о том питању.
У-37/25 – Уставни суд је у овом предмету, одлучујући о захтјеву тридесет и једног посланика Народне скупштине Републике Српске за оцјену уставности Одлуке о оснивању канцеларије и процедури именовања главног преговарача и замјеника главног преговарача Босне и Херцеговине за вођење преговора о приступању Европској унији („Службени гласник Босне и Херцеговине“ број 68/25), закључио да оспорена одлука није у складу са чл. I/2. и IV/3.ц) Устава Босне и Херцеговине. Уставни суд је, између осталог, слиједећи стандарде који произлазе из члана I/2. Устава Босне и Херцеговине, истакао да оспорену одлуку није потврдио Дом народа у смислу члана IV/3.ц) Устава Босне и Херцеговине који прописује да све законодавне одлуке морају да одобре оба дома. Стога одлука коју је донио један дом законодавног тијела према надлежностима из члана III/1. Устава Босне и Херцеговине не представља одлуку Парламентарне скупштине у смислу члана IV/4.а) Устава Босне и Херцеговине. Сходно томе, таква одлука не може произвести правно дејство јер није у складу са чланом I/2. у вези са чланом IV/3.ц) Устава Босне и Херцеговине. Одлучујући о дјеловању одлуке Уставног суда, у складу са чланом 61. став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио ништавност оспорене одлуке ab initio. Такође, полазећи од чињенице да се ради о важном питању испуњавања обавеза институција БиХ према захтјевима за почетак преговарачког процеса за приступање ЕУ, које институције БиХ још увијек нису испуниле, Уставни суд је, на основу члана 72. став (4) Правила Уставног суда, наложио Парламентарној скупштини да у року од шест мјесеци од дана достављања ове одлуке у складу са својим овлашћењима нормира процедуру именовања главног преговарача и замјеника главног преговарача БиХ за вођење преговора о приступању БиХ у ЕУ и оснивања канцеларије главног преговарача и замјеника главног преговарача БиХ.
У-39/25 – У овом предмету Уставни суд је закључио да су оспорене одредбе члана 54. став 1. тачка м) и члана 62. ст. 3. и 4. Закона о високом образовању Зеничко-добојског кантона („Службене новине Зеничко-добојског кантона“ бр. 12/22, 15/24 и 5/25) инкомпатибилне са чл. 4. и 63. Оквирног закона о високом образовању у Босни и Херцеговини и чланом I/2. Устава Босне и Херцеговине јер не пружају адекватну заштиту од произвољности и у супротности су с принципом академске самоуправе и аутономије универзитета због тога што су, у суштини, разлози због којих управни одбор може да смијени ректора прописани нормативно широко и непрецизно и омогућавају широко дискреционо право јавне власти да разријеши ректора, а што је једина прописана санкција, без могућности изрицања било какве блаже мјере. С друге стране, Уставни суд је закључио да су одредбе члана 52. ст. 1. и 2. Закона о високом образовању Зеничко-добојског кантона у складу са чл. 4, 14, 15, 16, 18, 22. и 63. Оквирног закона и са чланом I/2. Устава Босне и Херцеговине јер чињеница да је у управном одбору већина представника оснивача, из чијих редова се именује и предсједник тог тијела, не може per se довести до повреде академске самоуправе и аутономије уколико ингеренције управног одбора не задиру у сферу академских питања, односно питања која су у искључивој надлежности академске заједнице и сената.
У-6/26 – Одлуком у овом предмету Уставни суд је одбацио као недопуштен захтјев једанаест чланова Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине за утврђивање постојања спора између Босне и Херцеговине и ентитета Република Српска у вези с доношењем Одлуке о избору предсједника Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 5/26) и Одлуке о избору чланова Владе Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 5/26) због ненадлежности Уставног суда Босне и Херцеговине за одлучивање. Уставни суд је у образложењу своје одлуке истакао да доношење оспорених одлука није проузроковало спор у смислу члана VI/3.а) Устава Босне и Херцеговине јер се ради о питању правилности процедуре избора предсједника и чланова Владе Републике Српске које је регулисано Уставом Републике Српске, а не Уставом Босне и Херцеговине, и за које је надлежан Уставни суд Републике Српске, а које ни на који начин не доводи у питање подјелу надлежности између различитих нивоа власти или институција у Босни и Херцеговини, за које је искључиво надлежан Уставни суд.
Разматрајући Информацију о реаговању дијела опште, стручне, политичке и друге јавности која је укључивала иницијативе којима се покреће разматрање „постојања разлога за разрјешење“ судије Уставног суда Марина Вукоје, а које су поднијели потпредсједник Републике Српске Ћамил Дураковић, те Денис Грац, заступник у Представничком дому Парламента Федерације Босне и Херцеговине, у вези с истим питањем, Уставни суд је истакао да питања професионалног и етичког понашања судија разматра с посебном пажњом и одговорношћу имајући у виду значај очувања повјерења јавности у интегритет и углед Суда. Уставни суд је указао да су судије дужне да у обављању своје функције, како у јавном тако и приватном животу и понашању, воде рачуна о очувању интегритета и угледа Уставног суда, као и личног судијског угледа и интегритета.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева / апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
