Уставни суд Босне и Херцеговине је 25. и 26. септембра 2025. године одржао 162. пленарну сједницу на којој је одлучивао о захтјевима за апстрактну контролу уставности и већем броју апелација. Такође, Уставни суд је рјешавао и о питањима од значаја за рад Уставног суда.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У-18/25 – У овом предмету, одлучујући о захтјеву Суда Босне и Херцеговине (судија Самра Акова) за оцјену компатибилности члана 104 став (1) у вези с примјеном члана 43 став (2) Закона о раду у институцијама Босне и Херцеговине – Закон о раду („Службени гласник Босне и Херцеговине“ бр. 26/04, 7/05, 48/05, 50/08 – завршне одредбе Закона о платама и накнадама у институцијама Босне и Херцеговине, 60/10, 32/13, 93/17, 59/22 и 88/23), Уставни суд је утврдио да оспорена одредба цитираног закона није компатибилна са чланом 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода јер различит третман запосленика институција БиХ по основу остваривања права из члана 43 став (2) (право на накнаду плате родитеља дјетета с тежим сметњама у развоју) Закона о раду према мјесту пребивалишта представља дискриминацију која нема разумно и објективно оправдање.
АП-1436/21 (Босна и Херцеговина) – У овом предмету Уставни суд је, између осталог, закључио да је Врховни суд Републике Српске оспореном одлуком повриједио апеланткињино право на правично суђење када је арбитрарно тумачио релевантне одредбе Закона о одржавању премјера и катастра земљишта и Правилника за одржавање премјера и катастра земљишта када је закључио да апеланткиња није испунила законски основ за упис промјене права посједа у катастарском операту. Такође, Уставни суд је закључио да је прекршено и апеланткињино право на равноправност странака пред судом када апеланткиња није имала једнак процесноправни третман будући да као супротна страна у конкретном поступку није била обавијештена о учешћу умјешача у поступку, нити су апеланткињи достављени одговори на њену тужбу и захтјев за ванредно преиспитивање судске одлуке које је то заинтересовано лице доставило.
АП-1533/21 (Радио-телевизија Федерације Босне и Херцеговине, Невзета Кољеновић, Мерила Диздаревић и Хасан Габела) – У овом предмету Уставни суд је закључио да је дошло до кршења права апеланата на слободу изражавања када редовни судови у околностима конкретног случаја, обавезивањем апеланата на исплату нематеријалне штете, нису постигли правичан баланс између права апеланата на слободу изражавања и тужиочевог права на заштиту његовог угледа, односно када реакција редовних судова није била пропорционална законитом циљу којем се тежи, те није била неопходна у демократском друштву. Уставни суд, између осталог, сматра да су апеланти у телевизијском политичком магазину „Мрежа“ професионално и у складу с новинарским стандардима информисали јавност о теми од јавног интереса (о рушењу Алаџа џамије у Фочи у августу 1992. године), разговарајући с више саговорника и провјеравајући информације које су добили.
АП-2368/21 (Партија демократског прогреса – ПДП) – У овом предмету Уставни суд је закључио да није прекршено апеланткињино право на правично суђење јер су редовни судови у оспореним одлукама, уз позивање на релевантне одредбе Закона о облигационим односима (ЗОО) и Изборног закона Босне и Херцеговине (Изборни закон), дали јасна образложења о неоснованости апеланткињиног тужбеног захтјева којим је тражила исплату новчаног износа на име поврата средстава уложених у изборну кампању и на име одштете, а дато образложење Уставни суд не сматра произвољним. Наиме, апеланткиња је тужбени захтјев засновала на закљученом уговору између ње и туженог М. П. од 2012. године којим су уредили своја права и обавезе у погледу материјалних давања који се тичу избора туженог за политичког кандидата и његовог иступања из апеланткињиног чланства. Према мишљењу Уставног суда, редовни судови су детаљно образложили зашто је ништав уговор који су закључили апеланткиња и тужени, односно дали детаљне разлоге за свој закључак да је предмет спорног уговора недопуштен у смислу релевантних одредби ЗОО-а и Изборног закона.
АП-2400/21 (Вјекослав Кантоци) – У овом предмету Уставни суд је, између осталог, закључио да постоји кршење права на суђење у разумном року као једног од сегмената права на правично суђење будући да је предметни поступак, који није био сложене природе, трајао више од 20 година, чему је у највећој мјери допринијело вишеструко враћање предмета на поновни поступак, као и дужина поступка пред првостепеним управним органом и пред Врховним судом Републике Српске.
АП-2942/25 (Јавна установа Универзитет у Зеници) – У овом предмету Уставни суд закључује да постоји повреда апеланткињиног права на правично суђење (право на приступ суду) у ситуацији када је Кантонални суд у Зеници (Кантонални суд) због претјераног формализма у примјени члана 17 став 4 Закона о управним споровима ФБиХ одбацио апеланткињин захтјев за одлагање извршења рјешења Министарства образовања, науке, културе и спорта Зеничко-добојског кантона (Министарство образовања) од 9. јуна 2025. године (којим је поништена Одлука Сената апеланткиње од 3. јуна 2025. године) јер апеланткиња није доставила „материјални писани доказ у виду потврде или увјерења“ о томе да се претходно истим захтјевом за одлагање извршења рјешења није обраћала Министарству образовања. Уставни суд је запазио да је апеланткиња уз свој захтјев доставила доказе на околности да се није обраћала Министарству образовања с истим захтјевом. Апеланткиња је, између осталог, као доказ доставила захтјев достављен Министарству образовања 17. јуна 2025. године којим је тражила издавање потврде да том органу није подносила захтјев за одлагање извршења оспореног рјешења (којем захтјеву Министарство образовања није удовољило). Уставни суд запажа да Кантонални суд уопште није узео у обзир достављене доказе, него је изричито тражио достављање потврде или увјерења Министарства образовања, а које у конкретном случају на апеланткињин захтјев није издало тражену потврду.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
