Уставни суд Босне и Херцеговине је 10. јула 2025. године одржао 160. пленарну сједницу на којој је донио Рјешење о неизвршењу Одлуке Уставног суда број У-12/24, као и већи број одлука поводом поднесених апелација. Такође, Уставни суд је рјешавао и о питањима од значаја за рад Уставног суда.
Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:
У-12/24 (рјешење о неизвршењу) – Рјешењем о неизвршењу Одлуке о допустивости и меритуму Уставног суда број У-12/24 утврђено је да су Комисија за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске и Илија Таминџија као предсједник Комисије за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске поступили супротно тој одлуци. Овим рјешењем је одређен начин извршења Одлуке број У-12/24 тако што се поништавају Јавни конкурс за избор Републичке изборне комисије број 02/04.01-1-011-1020-1/25 од 17. јуна 2025. године („Службени гласник Републике Српске“ број 52/25 од 20. јуна 2025. године) и Одлука Комисије за избор и именовање Народне скупштине Републике Српске број 02/04.01-1-011-1020/25 од 17. јуна 2020. године; поништавају се сви други акти донесени на основу укинутог Изборног закона Републике Српске („Службени гласник РС“ број 61/24; Изборни закон РС); забрањује се свим законодавним, извршним и судским институцијама у Републици Српској, свим службеним или одговорним лицима у тим институцијама Републике Српске или јединицама локалне самоуправе или било којем органу јединице локалне самоуправе, као и службеним или одговорним лицима из Републике Српске која обављају дужност у институцијама Босне и Херцеговине да предузимају било какве радње на основу укинутог Изборног закона РС. Одређено је да се ово рјешење доставља надлежном Тужилаштву Босне и Херцеговине на даљње поступање у складу са законом.
Подсјећамо да је Уставни суд одлучујући о захтјевима Дениса Звиздића, у вријеме подношења захтјева првог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, и четири изасланика Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине донио Одлуку о допустивости и меритуму број У-12/24 од 19. септембра 2024. године којом је утврдио да Изборни закон РС није у складу с релевантним одредбама Устава Босне и Херцеговине. Том одлуком Изборни закон РС стављен је ван снаге у цијелости и престао је да важи од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“ број 61/24. Претходно је Уставни суд Одлуком о привременој мјери број У-12/24 од 24. јула 2024. године усвојио захтјев подносиоца Дениса Звиздића и Изборни закон РС привремено ставио ван правне снаге до доношења коначне одлуке Уставног суда о поднесеном захтјеву, при чему је одредио да та одлука производи правно дејство од дана ступања на снагу Изборног закона РС.
АП-1632/21 (Босна и Херцеговина) – У овом предмету Уставни суд је утврдио да је оспореним одлукама редовних судова повријеђено апеланткињино право на правично суђење и право на имовину јер су редовни судови пропустили да јасно и недвосмислено одговоре на питање својинскоправног статуса спорних непокретности у вези са чињеницом да су уписане у земљишној књизи као државна својина, те у вези с тим да ли се ради о непокретностима које су обухваћене Законом о пољопривредном земљишту Федерације БиХ, Законом о шумама Средњобосанског кантона и/или Законом о привременој забрани располагања државном имовином БиХ, што су кључна и одлучујућа питања за доношење одлуке у конкретном случају.
АП-1728/21 (М. К.) – У овом предмету Уставни суд је, између осталог, закључио да је прекршено апелантово право на правично суђење у разумном року када је поступак за остваривање права на старосну пензију трајао дуже од 12 година, при чему је дужини поступка у највећој мјери допринио Кантонални суд у Сарајеву.
АП-2086/22 (Н. М.) – У овом предмету Уставни суд је закључио да постоји кршење права на имовину јер је у конкретном случају дошло до непропорционалног мијешања у апелантову имовину његовим обавезивањем да због грешке органа јавне власти ретроактивно врати исплаћене износе пензија, због чега мора сносити претјеран терет који нарушава правичан баланс између јавног интереса и апелантовог интереса.
АП-3523/22 (Општина Ново Сарајево) – У овом предмету Уставни суд је утврдио да постоји кршење права на правично суђење када је Кантонални суд у Сарајеву произвољно закључио да је тужилац спорну непокретност држао у свом посједу 20 година па да је тиме стекао право својине досјелошћу. Уставни суд је указао да из чињеница конкретног предмета јасно произлази да у вријеме подношења тужбе тужилац није испуњавао прописане услове за стицање права својине путем досјелости.
АП-2678/23 (Алма Дестановић) – У овом предмету Уставни суд је закључио да је у конкретном случају дошло до кршења процесног аспекта члана 3 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (забрана подвргавања понижавајућем поступању) због пропуста надлежних органа (Кантонално тужилаштво у Сарајеву и Кантонални суд у Сарајеву) да спроведу дјелотворну истрагу о апеланткињиним наводима о томе да је била изложена нечовјечном поступању и понижењу приликом довођења у просторије Тужилаштва јер је полиција у конкретном случају користила прекомјерну силу.
АП-3005/24 (Е. Х.) – У овом предмету Уставни суд је, између осталог, закључио да је повријеђено апелантово право на личну слободу и безбједност када апеланту ни приликом првог одређивања задржавања на лијечењу ни током боравка на лијечењу у Заводу за форензичку психијатрију Соколац, а затим ни у поступку пред Основним судом у Сокоцу, који је донио оспорено рјешење, није било омогућено да буде саслушан пред судом, а суд није предузео све одговарајуће мјере које има на располагању да такво саслушање омогући.
Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
