18. децембар 2014. године - Уставни суд Босне и Херцеговине одржао је данас редовну 13. сједницу Великог вијећа. Одлучујући о апелацијама у вези с чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у односу на доношење одлуке у разумном року, о допустивости и меритуму, Суд је донио већи број одлука којима је установљена повреда права апеланата на правично суђење, односно одбио је као неоснован један број апелација у случајевима у којима је закључио да такве повреде није било. Искључиво ради илустрације издвајамо: Уставни суд БиХ је дјелимично усвојио апелацију коју је поднио Горан Зубац из Требиња и то у дијелу који се односи на наводно кршење права на претпоставку невиности. Уставни суд БиХ је утврдио повреду члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 2 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода у поступку утврђивања „кривичне оптужбе“ у вези с изјавама неких званичника о апелантовој „кривици“, а које су као такве прејудицирале одлуку надлежне судске власти. Уставни суд БиХ, подржавајући праксу Европског суда за људска права у вези с тим питањем, сматра да су званичници, приликом давања својих изјава, требали да поступају с посебним опрезом при избору ријечи за описивање апелантове кривичне одговорности. С обзиром на садржину њихових изјава, Уставни суд сматра да су такве изјаве охрабриле јавност да вјерује да је апелант крив и прије него што је у складу са законом доказана његова кривица, те да је усљед таквих изјава повријеђено апелантово право из члана 6 став 2 Европске конвенције. Такође, поново желимо да укажемо на проблем недоношења одлука у разумном року, односно на праксу да судови и управни органи, због различитих разлога, често у довољној мјери не воде бригу о стандардима права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Сходно томе, проблем недоношења одлука у разумном року је значајно присутан у судској пракси у Босни и Херцеговини. Посљедица тога је, између осталог, и велики број апелација упућених Уставном суду БиХ, а у вези с правом на правично суђење у дијелу који се односи на недоношење одлука у разумном року. У складу с чланом 16 тачка 4 Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, Суд је одбацио један број апелација које су поднесене неблаговремено, након протека рока за подношење апелације, или преурањено, односно у случајевима у којима је утврдио да апеланти нису искористили све расположиве правне лијекове у претходном поступку. Суд је донио и већи број одлука којима су одбачене као недопустиве апелације које су, prima facie, очигледно биле неосноване. Захтјеви апеланата у случајевима у којима је то Суд утврдио нису били оправдани, односно чињенице које су апеланти предочили Суду у тим случајевима ни на који начин нису могле да оправдају тврдњу апеланата да постоји кршење њихових права заштићених Уставом, или да странке у поступку сносе посљедице кршења права заштићених Уставом. У свим случајевима у којима је Суд утврдио да постоји повреда права апеланата на правично суђење надлежним судовима или управним органима је наложено да хитно окончају поступке, те да, у складу с чланом 74 став (5) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине, у року од три мјесеца од дана достављања одлуке, обавијесте Суд о мјерама које су предузете с циљем извршења одлука. Све одлуке усвојене на сједници биће достављене апелантима у року од мјесец дана и објављене на интернет-адреси Уставног суда Босне и Херцеговине.