Уставни суд Босне и Херцеговине је данас одржао 118. пленарну сједницу путем web платформе и електронским путем 111. сједницу Великог вијећа Уставног суда Босне и Херцеговине на којима је разматрао захтјев за оцјену уставности и апелације.
На данашњој пленарној сједници Уставни суд је донио слиједећу одлуку:
У предмету број У 5/20 Уставни суд је одбацио као недопуштен захтјев 28 посланика у Народној скупштини Републике Српске за оцјену уставности Одлуке о одгађању одржавања локалних избора 2020. године број 05-1-07-1-393-25/20 од 23. маја 2020. године (објављена у „Службеном гласнику Босне и Херцеговине“ број 29/20 од 23. маја 2020. године), коју је донијела Централна изборна комисија Босне и Херцеговине, јер Уставни суд није надлежан за одлучивање. У наведеној одлуци Уставни суд је нагласио да се у конкретном случају ради о оцјени законитости акта за који постоји судска заштита пред редовним судом (Судом БиХ, у складу с надлежношћу тог суда) и без обзира на могућу оцјену о кршењу закона, у поступку пред Уставним судом се не може цијенити законитост општег акта (као подзаконског акта), већ уставност, ако су испуњени услови који су већ наведени у пракси Уставног суда. Стога, имајући у виду тврдње из захтјева у погледу неуставности и незаконитости оспорене одлуке, које се односе на продужење трајања мандата изабраних представника, немогућност одгађања избора у цијелости, разлоге за одгађање избора због немогућности гласања и непридржавање рока до којег се избори могу одгодити, Уставни суд сматра да се ради о надлежности редовног суда. Према томе, Уставни суд је утврдио да не постоје разлози да одступи од своје праксе у тумачењу надлежности, односно да се прогласи надлежним за оцјену уставности оспорене одлуке као правног акта ниже правне снаге од закона, односно акта који није изричито наведен у одредби члана VI/3а) Устава Босне и Херцеговине.
АП 1719/20 – у којој је Уставни суд закључио да постоји повреда права на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција) у вези с правом на слободу кретања из члана II/3м) Устава Босне и Херцеговине и члана 2 Протокола број 4 уз Европску конвенцију када је, због пропуста редовног суда да по истеку два мјесеца испита да ли је примијењена мјера забране којом се ограничава апелантова слобода кретања и даље потребна, апелант лишен могућности да у адверсарном поступку пред судом оспори изречене мјере, те у недостатку одлуке искористи дјелотворан правни лијек прописан законом.
АП 5252/18 – у којој је Уставни суд закључио да постоји повреда права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у ситуацији када је оспореном одлуком Окружног суда у Бањалуци због начина тумачења одредби Закона о извршном поступку Републике Српске и Закона о нотарима Републике Српске који се односе на извршне нотарске исправе, а које нема експлицитан основ у наведеним законима, апелантима одбијен приједлог за извршење.
АП 1218/20 – у којој је Уставни суд закључио да постоји кршење права на слободу и безбједност из члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 1 тачка е) Европске конвенције када рјешење којим је одређена мјера присилног задржавања на лијечењу није донесено у складу са законом јер је задржавање одређено „до даљњег“ и када у поступку није прибављено писмено мишљење једног од одговарајућих психијатара о томе да ли је присилни смјештај у здравственој установи неопходан.
Све одлуке усвојене на данашњим сједницама биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.
