Изазови у процесуирању организованог криминала из перспективе тужилаца: Како оснажити одговор правосуђа?

Један од најјачих алата борбе против организованог криминала је одузимање имовинске користи стечене кривичним дјелима, односно одузимање криминалног профита. Међутим, неусклађене праксе те мањак ресурса и стручњака, посебно у контексту финансијске форензике, спречавају правосудне и истражне органе да успјешно одговоре на ове изазове. То су показали прелиминарни налази „Анализе тужилачке праксе у предметима организованог криминала и корупције у Босни Херцеговини“, које су данас у Сарајеву представили Уставни суд Босне и Херцеговине и AIRE центар, уз подршку Владе Уједињеног Краљевства.

Представљању је присуствовало више од 50 тужилаца и других представника правосудних институција, као и представника релевантних министарстава, истражних органа, међународних организација и цивилног друштва, с циљем дискусије о унапређењу процесуирања организованог криминала и корупције.

Мирсад Ћеман, потпредсједник Уставног суда Босне и Херцеговине, казао је како су „квалитет закона и других прописа, односно хармонизирана судска пракса, суштински важни не само за откривање и процесуирање организираног криминала и корупције него и опћенито“, те да су „анализе ове врсте вриједан алат којим ће судови и тужилаштва, руковођени високим стандардима које су изградили Уставни суд и Европски суд за људска права, унаприједити владавину права и правну државу“.

Сви предмети обрађени у овој анализи били су и у фокусу публикације Анализе праксе највиших судова у БиХ у предметима организованог криминала и корупције, коју су Уставни суд БиХ и AIRE центар представили прошле године с циљем упоређивања начина поступања и оцјене судова и тужилаштава у истим предметима.

„Озбиљно и на закону засновано планирање истраге, високопрофесионална финансијска форензика и законитост доказа, на шта је, поред осталог, снажно указано у Анализи, морају бити темељи тужилачке акције која ће, једино као таква, бити успјешна и довести до осуђујућих пресуда. У супротном, кредибилитет и повјерење у тужилачку страну, а тиме и правосуђе у цјелини, бит ће угрожени. С обзиром на значај свега овога, појединачно и у свеукупности, овај пројект, који активно проводи AIRE центар у БиХ, снажан је допринос владавини права и изградњи правне државе. Зато има нашу подршку, зато смо већ годинама укључени у пројекте AIRE центра и опредијељени смо за будућу заједничку сарадњу“, поручио је потпредсједник Ћеман на отварању Конференције.

„У земљама Западног Балкана увиђамо јасан тренд да су организоване криминалне групе повезане и директно сарађују. Са сваким новим технолошким развојем можемо бити сигурни да ће он бити злоупотријебљен, као што смо то видјели у случајевима употребе криптованих комуникацијских апликација за размјену информација и планирање извршења кривичних дјела те употребе виртуелних валута за прање, односно скривање незаконито стеченог новца. Одговор правосуђа мора да буде јачи од тога. Зато континуирано заговарамо и настојимо да допринесемо бржој, дјелотворнијој и јачој међуинституционалној сарадњи те размјени информација и знања. Истраживање које данас представљамо дио је тих напора“, казала је Biljana Braithwaite, директорица Програма за Западни Балкан AIRE центра.

Златко М. Кнежевић, пензионисани судија Уставног суда БиХ и уредник ове анализе, истакао је да су у истраживању учествовали тужиоци из највиших тужилаштава БиХ дајући непосредан и стручан увид у изазове у пракси.

„За разлику од досадашњих парцијалних оцјена, први пут су сами тужиоци, анализирајући ове предмете, истакли добре и лоше стране њиховог поступања. Показало се да у пракси, поред доброг тужилачког поступања које је у коначном епилогу резултирало осуђујућим правоснажним пресудама, и даље постоје изазови системске и професионалне природе“, казао је г. Кнежевић.

У готово свим предметима који су анализирани у оквиру овог истраживања забиљежен је недостатак или недовољно придржавање плана истраге, појаснио је г. Кнежевић.

„Кључни проблем у истражним радњама комплексних предмета је питање финансијске форензике и недостатак одговарајућих финансијско-форензичких институција које би могле ефикасно и без одлагања пружити тужиоцима подршку у кривичним и финансијским истрагама. Појединачна финансијска вјештачења нису ефикасна и квалитет рада није одговарајући за изазове који се појављују у истрагама које укључују на хиљаде докумената. У овако комплексним предметима нужно је прерасти уобичајену праксу и прилагодити је новим алатима и савременом добу. Стога је ова анализа јак аргумент за модификацију, али и специјализацију тужилачких поступања“, истакао је г. Кнежевић.

Скупу се обратио и Julian Reilly, британски амбасадор у БиХ, који је истакао да „тужиоци имају кључну улогу у борби против организованог криминала и корупције у било којем друштву“, те нагласио да „Анализа одражава заједнички, мултидисциплинарни напор представника кључних тужилаштава у земљи, што јасно показује заједнички интерес и снажну одлучност да се одреде уска грла у ефикасном кривичном гоњењу случајева тешког и организованог криминала и корупције“.   

„Анализа показује да организовани криминал не само да акумулише незаконито стечени новац него и да тај новац онда постаје дио нашег свакодневног живота путем прања и убацивања у законите токове. Ово полако кородира наше системе вриједности и шири се ван конвенционалних граница и ограничења какве их ми познајемо, доводи до негативног утицаја на развој, а тиме и просперитет друштава. Како би зауставили овај процес ерозије, сви елементи правосудних процеса морају се ујединити и напорно радити. Сада је ред на имплементацију. Уједињено Краљевство ће наставити да пружа подршку правосудној реформи у Босни и Херцеговини како би судијама, тужиоцима и истражиоцима дали алате и разумијевање које им је потребно да раде против криминалаца, корумпираних политичара и њиховог незаконито стеченог богатства“, казао је амбасадор Reilly.

Закључци и препоруке данашње дискусије биће укључени у финалну „Анализу тужилачке праксе у предметима организованог криминала и корупције у БиХ“, која ће бити представљена ове године.