Делегација Уставног суда на Четвртој годишњој конференцији Форума балканских уставних судова

Суткиња Уставног суда Босне и Херцеговине проф. др Лариса Велић и регистрарка Ерда Зачирагић учествовале су у раду Четврте годишње конференције Форума балканских уставних судова, који је од 12. до 14. новембра 2026. године одржан у Охриду, Сјеверна Македонија. Овогодишњи форум организовао је Уставни суд Сјеверне Македоније. Уставни суд БиХ није члан овог форума, те је у његовом раду учествовао као посматрач.

Тема овогодишњег форума била је „Савремени изазови за владавину права: улога уставних судова“. Рад Форума одвијао се у три сесије. У оквиру треће сесије суткиња Велић је изложила реферат о теми „Између закона и правде: Антигонина дилема пред савременим уставним судовима“.

У свом излагању суткиња Велић је, између осталог, истакла кључну улогу уставних судова – да штите Устав и обезбјеђују да правна сигурност, демократија и људска права не зависе од политичких околности. У том контексту, суткиња Велић нагласила је сљедеће: „Уставни поредак не може почивати само на постојању Устава и формалној независности уставног суда. Он може функционисати једино ако свака институција, у оквиру својих надлежности, преузима одговорност за његово очување. Одлуке уставних судова нису препоруке нити ставови о којима друге институције могу слободно одлучивати хоће ли их прихватити или не. Оне су коначне и обавезујуће и као такве морају бити поштоване и извршене. У томе се огледа суштина владавине права: успостављеног система гдје нико, па ни носилац највише политичке власти, не може сам одлучивати које ће одлуке суда поштовати, а које неће. Зато ауторитет уставног суда зависи и од дјелотворности цијелог институционалног система, од спремности и способности других институција да осигурају да судске одлуке производе правне посљедице и да уставни поредак функционише. Када та одговорност изостане, не слаби само ауторитет једног суда – слаби сам Устав, а с њим и правна сигурност сваког појединца. Уставна демократија не доказује своју снагу само тиме што има институције које доносе одлуке у име Устава, него тиме што има институције које су спремне и способне да те одлуке поштују и осигурају њихово извршење. Коначност судске одлуке не смије бити само правна категорија на папиру; она мора бити стварност у којој функционише правна држава.” Суткиња Велић такође је истакла да „универзалност људских права губи свој смисао ако зависи од идентитета жртве, политичких интереса или геополитичких околности. Управо зато судови морају остати досљедни принципима које штите. Правда не може бити селективна, као што ни људска права не могу бити универзална само онда када нам то политички одговара“.