Уставни суд Босне и Херцеговине је 28. априла 2025. године електронским путем одржао 157. пленарну сједницу.

На овој сједници Уставни суд је усвојио апелације које су се односиле на повреду права на правично суђење у разумном року, при чему је утврђено да су неки поступци пред редовним судовима трајали дуже од 12 година, и то без образложења редовних судова за такву дужину поступка. С друге стране, један кривични поступак, који није сложен, траје дуже од три године и три мјесеца, чему је у одлучујућој мјери допринио Општински суд којем је требало једна година, три мјесеца и 11 дана да изради и апеланткињи достави првостепену пресуду.

Такође, Уставни суд је донио већи број одлука којима су апелације одбачене као недопуштене због тога што су очигледно (prima facie) неосноване. То подразумијева да у апелацији и оспореној одлуци нема ништа што указује на то да апелантови наводи покрећу уставна питања на која се позвао, односно нема ништа што указује да има „оправдан захтјев“, у смислу члана 18 став (4) Правила Уставног суда, који би требало мериторно испитати, па су стога ти наводи очигледно (prima facie) неосновани.

Уставни суд сматра сврсисходним да информише грађане о ситуацијама у којима не би требало беспотребно да воде спорове пред судовима и оптерећују редовне судове, те да се излажу трошковима поступака који никако немају изгледа за успјех.

Једна од таквих је и ситуација у којој је правоснажно одбијен апеланткињин захтјев за ослобађање од обавезе плаћања пореза на промет непокретности. Другостепени суд је у том случају образложио да је у току поступка утврђено да је апеланткиња обвезник плаћања пореза на промет непокретности на којима је стекла право сусвојине на основу насљеђа иза умрлог супруга, диобе и досјелости. Наиме, апеланткиња је већ уписана као земљишнокњижна сувласница на дијелу непокретности који је стекла насљеђем иза супруга и тај пријенос не подлијеже обавези плаћања пореза. Међутим, преостали сувласнички дио који је апеланткиња стекла на основу правоснажне пресуде суда подлијеже обавези плаћања пореза. Наиме, апеланткиња је поднијела тужбу ради утврђивања сувласничког дијела на основу диобе и досјелости, поводом које је Општински суд донио пресуду, па се у том случају ради о промету непокретности по пресуди надлежног суда који подлијеже обавези плаћања пореза.

Одлука на коју вриједи скренути пажњу односи се на поступак који је окончан оспореним рјешењем Кантоналног суда којим је апелант проглашен одговорним због прекршаја из Закона о основама безбједности саобраћаја на путевима у БиХ. Кантонални суд је у образложењу указао да је првостепени суд на основу исказа саслушаних свједока и увидом у фотографије с лица мјеста правилно утврдио да је апелант своје возило паркирао на мјесто које је хоризонталном и вертикалном сигнализацијом означено за лица с инвалидитетом. При томе, чињеница да је хоризонтална сигнализација исцртана бијелом а не жутом бојом, на шта је апелант указивао, не мијења чињенични опис радње извршења нити искључује постојање прекршаја који је апелант починио.

Уставни суд је такође донио велики број одлука којима су апелације одбачене због разлога из члана 18 Правила Уставног суда, којим су прописани различити основи недопустивости апелација (Уставни суд није надлежан за одлучивање, протекао рок за подношење апелације, апелацију поднијело неовлашћено лице – нема посебне пуномоћи, измијењене правне околности, апелација ratione materiae инкомпатибилна с Уставом, апелант није исцрпио правне лијекове могуће по закону, апелација преурањена и др. разлози).

Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће објављене на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине и достављене апелантима најкасније у року од мјесец дана од њиховог доношења.