140. пленарна сједница

Уставни суд Босне и Херцеговине је 18. јануара 2024. године одржао 140. пленарну сједницу на којој је разматрао захтјеве за оцјену уставности и апелације.

Уставни суд је ову пленарну сједницу због изненадних и објективних околности (отказивања летова међународних судија усљед лоших временских прилика) одржао online путем.

На почетку пленарне сједнице Уставни суд је разматрао Информацију о досадашњим активностима Уставног суда које су предузете с циљем функционисања Уставног суда у новонасталим околностима, као и о свим будућим активностима и мјерама које ће Уставни суд предузети с циљем несметаног функционисања Суда.

У оквиру ове тачке Уставни суд је донио одговарајуће закључке. Један од закључака је да ће Уставни суд у наредном периоду припремити одговарајућу стратегију која ће омогућити даљње несметано функционисање Уставног суда.

Уставни суд поново позива надлежне законодавне органе ентитета (Представнички дом Федерације Босне и Херцеговине и Народну скупштину Републике Српске) да одмах, без даљњег одлагања, испуне своју уставну обавезу и изаберу недостајуће судије у Уставни суд Босне и Херцеговине, а све с циљем да се омогући несметано функционисање најважније институције у Босни и Херцеговини.

Наиме, иако је прошло скоро двије године од одласка у пензију судије Мате Тадића, више од годину дана од одласка у пензију судије Миодрага Симовића, те иако је и судија Златко М. Кнежевић недавно отишао у пријевремену пензију на сопствени захтјев, надлежни законодавни органи ентитета не бирају недостајуће судије у Уставни суд, чиме директно крше и подривају Дејтонски мировни споразум и у оквиру њега Анекс IV Устава Босне и Херцеговине.

У том смислу подсјећамо да је Уставни суд Босне и Херцеговине, утемељен чланом VI Устава Босне и Херцеговине као независни чувар Устава, највиши гарант заштите владавине права у БиХ и институционални гарант за заштиту људских права и основних слобода установљених Уставом Босне и Херцеговине и инструментима Анекса I Устава. Уставни суд Босне и Херцеговине није дио ни законодавне, ни извршне, ни редовне судске власти, него је Уставом Босне и Херцеговине позициониран као посебна самостална и независна власт која, на основу Устава, дјелује као корективни фактор за остала три сегмента власти и као такав није им дужан полагати рачуне. Само Уставни суд Босне и Херцеговине може доносити прописе и опште акте који се тичу његовог рада и његове улоге утврђене Уставом Босне и Херцеговине. Из свега овога произлази да Уставни суд БиХ у уставно-правном систему Босне и Херцеговине ужива потпуну самосталност и независност од било које гране власти, а што му је дао искључиво Устав Босне и Херцеговине. Уставни суд наглашава да и у овим изузетним и веома изазовним околностима Уставни суд има потпуни легалитет и легитимитет у свом раду, а што црпи директно из Устава Босне и Херцеговине и својих Правила, која Уставни суд доноси на основу Устава БиХ. Одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће и свако њихово непоштовање представља кривично дјело.

Од одлука које је донио на пленарној сједници Уставни суд издваја:

У-21/22 – Одлучујући о захтјеву Бакира Изетбеговића, у вријеме подношења захтјева првог замјеника предсједавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, за оцјену уставности члана 5 став (3) Правилника о униформама Оружаних снага Босне и Херцеговине број 11-02-3-1864-13/16 од 24. априла 2017. године који гласи: „Вјерска обиљежја уз униформу могу се носити на начин да иста не буду видљива“, Уставни суд је утврдио да је оспорена одредба у сагласности са чланом II/3г) Устава Босне и Херцеговине и чланом 9 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (Европска конвенција).

Сажетак одлуке:

Одлучујући о предметном захтјеву, Уставни суд је, између осталог, подсјетио да је Европски суд у својој пракси истакао да може, по потреби, узети у обзир било који консензус и заједничке вриједности које произлазе из праксе држава потписница Европске конвенције. Такође је истакао да је из Правилника о униформама видљиво да се правила о видљивом истицању вјерских симбола у Оружаним снагама БиХ једнако примјењују на све припаднике те да је заштита принципа неутралности у Оружаним снагама БиХ компатибилна с вриједностима на којима се заснивају Устав БиХ и Европска конвенција. Уставни суд је сматрао да Министарство одбране БиХ због специфичног карактера Оружаних снага БиХ може захтијевати од својих припадника/припадница да се суздрже од исказивања одређених вјерских увјерења на радном мјесту. У вези с тим, Уставни суд је подсјетио на то да Европски суд истиче супсидијарну улогу механизма Европске конвенције, према којој домаће власти имају директан демократски легитимитет, те су у бољем положају да процијене потребе и услове у односу на питање о односима између државе и различитих религија, о којима мишљења у демократском друштву оправдано могу бити веома различита. Осим тога, Уставни суд је истакао да се оспореном одредбом вјерска слобода не ограничава генерално у Оружаним снагама БиХ, те да је војним лицима омогућено обављање вјерских активности у складу са специфичностима сваке од вјера. Уставни суд је закључио да забраном ношења хиџаба уз униформу током војне службе у Оружаним снагама БиХ није прекршено право на слободу вјере.

У-11/23 – Одлучујући о захтјеву Кантоналног суда у Тузли за оцјену уставности члана 3 став 1 тачка 4 и став 2, те члана 12 Закона о комуналним таксама, Уставни суд је утврдио да оспорене одредбе нису у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

У-14/23 – Одлучујући о захтјевима Кантоналног суда у Тузли за оцјену уставности члана 32 став 5, члана 34 став 3, члана 35 став 1 тачка а) и члана 36 став 1 тач. а) и ц) Закона о комуналној привреди Посавског кантона и члана 10. тач. 2 и 3, члана 11 став 1 и члана 14 Одлуке о комуналној накнади, чл. 3, 4, 6, 9, 12, 14, 17 и 20 Одлуке о комуналној накнади и члана 3 тачка 2, члана 4 став 1, члана 9, члана 12 тачка 3, члана 14, члана 17 тач. 1 и 7 и члана 20 Одлуке о комуналној накнади Општине Домаљевац-Шамац, Уставни суд је утврдио да су оспорене одредбе Закона о комуналној привреди Посавског кантона у складу са чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, као и чланом II/4 Устава Босне и Херцеговине и чланом 14 Европске конвенције. Одбачени су као недопуштени захтјеви за оцјену уставности оспорених одредби одлука о комуналним накнадама због ненадлежности Уставног суда за одлучивање.

У-20/23 – Одлучујући о захтјевима Кантоналног суда у Тузли за оцјену уставности члана 102 став (2) Закона о пензијском и инвалидском осигурању и чл. 7, 14 и 20 Закона о оснивању Института за медицинско вјештачење здравственог стања, Уставни суд је утврдио да су оспорене одредбе цитираних закона у складу са чланом II/3е) Устава Босне и Херцеговине и чланом 6 став (1) Европске конвенције и чланом II/3к) Устава Босне и Херцеговине и чланом 1 Протокола број 1 уз Европску конвенцију.

У-21/23 – Одлучујући о захтјеву Дениса Звиздића, другог замјеника предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, и 14 посланика Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Уставни суд је утврдио да члан 280а Кривичног законика Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 64/17, 104/18, 15/21, 89/21, www.ohr.int – Одлука ВП бр. 12/23 и 73/23) није у складу са чланом II/3х) Устава Босне и Херцеговине и чланом 10 Европске конвенције и укинуо оспорену одредбу наведеног закона. Даље је утврђено да су чл. 208а, 208б, 208в, 208г, 208д и 208ђ цитираног закона у складу са чланом II/3х) Устава Босне и Херцеговине и чланом 10 Европске конвенције.

Сажетак одлуке:

У погледу оцјене уставности члана 280а Уставни суд је, између осталог, сматрао да обим дјела која се могу сматрати кажњивим у складу са чланом 280а оспореног закона (Повреда угледа Републике Српске и њених народа) доводи у питање пропорционалност мијешања кроз кривичне санкције. Осим тога, Уставни суд је примијетио да кривично дјело из цитираног члана, за које је прописана казна затвора, оставља могућност примјене мјера прописаних Законом о кривичном поступку за обезбјеђење присуства оптуженог лица и успјешно вођење кривичног поступка, односно могућност да се оптуженом одреди и притвор, што додатно потврђује одвраћајући учинак члана 280а Уставни суд је закључио да члан 280а није пропорционалан циљевима због којих је донесен и да такво мијешање у слободу изражавања није „неопходно у демократском друштву“.

Разматрајући чл. 208а, 208б, 208в, 208г, 208д и 208ђ, Уставни суд је указао да то што је клевета, након дужег периода, поново прописана као кривично дјело није само по себи противно Уставу БиХ или Европској конвенцији. Међутим, Уставни суд је сматрао нужним и да укаже да, иако није оцијенио неуставним наведене одредбе, надлежни органи у Републици Српској требају поступати с посебном пажњом у случају кривичног прогона за дјела прописана овим члановима, а нарочито водити рачуна да оспорене одредбе примјењују у складу са стандардима утврђеним дугогодишњом праксом Европског, али и Уставног суда, те нагласио да би надлежни органи требали, колико је то могуће, избјегавати коришћење правних лијекова који би могли одвратити грађане, а посебно новинаре, од изношења критичког мишљења о питањима од јавног интереса због страха од кривичних и других санкција. Уставни суд је закључио да су чл. 208а, 208б, 208в, 208г, 208д и 208ђ Кривичног законика Републике Српске у складу са чланом II/3х) Устава БиХ и чланом 10 Европске конвенције.

АП-3993/22 („Face“ д.о.о. Сарајево) – У овом предмету Уставни суд је утврдио кршење принципа правне сигурности као једног од основних видова владавине права које је неодвојив елемент права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције у односу на Рјешење Врховног суда Федерације Босне и Херцеговине број 65 0 Пс 387307 22 Рев 2 од 24. јануара 2023. године. Одложено је одлучивање о апелационим наводима против Пресуде Кантоналног суда у Сарајеву број 65 0 Пс 387307 16 Пж 4 од 5. јула 2022. године и доношење одлуке о кршењу права на суђење у разумном року до доношења одлуке Врховног суда о извршењу ове одлуке Уставног суда. Одлучено је да Одлука Уставног суда о привременој мјери број АП-3993/22 од 27. априла 2023. године остаје на правној снази до коначне одлуке Уставног суда о дијелу апелације чије је одлучивање одложено.

АП-1520/23 (Ивица Мишковић) – У овом предмету Уставни суд је, између осталог, утврдио да постоји повреда члана II/3д) Устава Босне и Херцеговине и члана 5 став 3 у вези са ставом 1 тачка ц) Европске конвенције када Основни суд није у року прописаном чланом 202 став (1) Закона о кривичном поступку Републике Српске извршио контролу оправданости апелантовог притвора.

АП-3158/23 (Р. Ј.) – У овом предмету Уставни суд је утврдио да је дошло до повреде апеланткињиног права на непристрасност суда као аспекта права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције јер апеланткињин захтјев за изузеће дисциплинског тужиоца није размотрен у свјетлу објективног теста и перцепције спољног посматрача с обзиром на садржај доказа у којима се спомиње име члана првостепене дисциплинске комисије, које је наведена комисија цијенила у вези с апеланткињином дисциплинском одговорношћу.

Уставни суд је на овој сједници разматрао и апелације које су се тицале повреде права на правично суђење у разумном року о којима је донио одлуке.

Све одлуке усвојене на пленарној сједници биће достављене подносиоцима захтјева/апелантима у року од мјесец дана и објављене у што краћем року на интернет страници Уставног суда Босне и Херцеговине.