Данас је у Сарајеву одржана Девета годишња конференција у оквиру Правосудног форума за Босну и Херцеговину о теми „Одузимање незаконито стечене имовине у фокусу правосуђа Босне и Херцеговине".
Док криминалне групе у Европи годишње остварују више од стотину милијарди евра, институције у Босни и Херцеговини, као и у већем дијелу Европске уније, успијевају трајно одузети тек мањи дио незаконите добити. Управо зато је овогодишњи Правосудни форум за БиХ ставио у фокус питање ефикаснијег одузимања имовине, једног од најважнијих, али и најзахтјевнијих механизама у борби против криминалних мрежа.
Форум је у Сарајеву окупио више од 70 представника највиших правосудних институција, тужилаштава, министарстава, међународних организација и цивилног друштва из БиХ и Европе. Организатори су Уставни суд БиХ и AIRE центар – Програм за Западни Балкан, у сарадњи с Високим судским и тужилачким савјетом БиХ.
На отварању догађаја Мирсад Ћеман, предсједник Уставног суда БиХ, поручио је да је јачање владавине права темељ сваког стабилног друштва, а одузимање имовине један од његових кључних стубова.
„Овај институт као посебна кривичноправна мјера је превентивни механизам којим се шаље озбиљна порука да неодговорно, илегално или коруптивно понашање неће бити исплативо. Било коме и било када. Консеквентно, оваква назовимо то ‘пријетња’, поготово ако се досљедно примјењује, у функцији је генералне и специјалне превенције, што је заправо ratio legis кривичних санкција и мјера и у овом сегменту“, поручио је предсједник Уставног суда БиХ.
Biljana Braithwaite, директорка Програма за Западни Балкан AIRE центра, нагласила је да Форум представља јединствену платформу која за истим столом окупља предсједнике највиших правосудних институција. У фокусу дискусије су и налази најновијег Извјештаја о напретку БиХ, у којем је Европска комисија упозорила да се финансијске истраге и конфискација незаконито стечене имовине и даље недовољно спроводе, што представља озбиљну препреку у борби против криминалних мрежа, али и у испуњавању обавеза на европском путу.
„Због тога данас разговарамо о томе како ефикасно одузети незаконито стечену имовину, јер изазови су бројни. Истражни капацитети су недовољни, казне често не постижу одвраћајући ефекат, а проширена конфискација је ријетко примијењена. Све то отежава разбијање криминалних мрежа и утиче на повјерење јавности“, казала је Braithwaite.
Она је напоменула да је Европска комисија јасно поручила да Босни и Херцеговини наредна година мора донијети конкретне резултате, не само планове. „Од Босне и Херцеговине очекује се да направи три кључна искорака: формира специјализоване мултиагенцијске тимове, успостави државни уред за управљање одузетом имовином и значајно унаприједи финансијске истраге“, закључила је Braithwaite.
„ВСТВБиХ већ дужи низ година, као регулаторно тијело правосуђа у БиХ, активно ради на креирању адекватних стратешких и оперативних мјера како би осигурао законито, брже и ефикасније поступање правосудних институција у области борбе против корупције“, истакао је Седин Идризовић, стални члан Предсједништва ВСТСБиХ и судија Врховног суда ФБиХ.
Нагласио је да је ВСТСБиХ, између осталог, усвојио нови, свеобухватни тренинг модул посебно развијен за ефикасније процесуирање предмета организованог криминала и корупције.
„Ова обука обухвата кључне садржаје који се односе на разумијевање структуре и правног оквира организованог криминала и корупције, на улогу судије у вођењу поступка с нагласком на процесну дисциплину и ефикасност, али и на питања одузимања незаконито стечене имовинске користи. Његовим усвајањем Вијеће је поставило важан темељ за досљеднији, стручнији и бржи рад у најкомплекснијим предметима нашег правосуђа“, додао је судија Идризовић.
Такође, истакао је значај рада Панела за уједначавање судске праксе за расправљање и уједначавање ставова у предметима организованог криминала и корупције, те допринос Правосудног форума у овој области.
Министар правде Босне и Херцеговине Давор Буноза у свом уводном обраћању указао је да је кључ враћања повјерења јавности у правосуђе показати конкретне резултате у борби против корупције и организованог криминала, почевши од јачања интегритета правосуђа и носилаца јавних функција. Истакао је да су управо зато донесени строги закони, од измјена Закона о ВСТС-у и Закона о сукобу интереса до скорог усвајања Закона о одузимању незаконито стечене имовине на нивоу БиХ, те да се ускоро очекује и пуна примјена споразума с Eurojust-ом. Нагласио је да упркос сложености политичких односа, Босна и Херцеговина мора наставити путем европских интеграција и спровести захтјевне реформе правосуђа, уз трајну преданост Министарства правде БиХ сарадњи с правосудним институцијама и међународним партнерима.
Уводно излагање одржао је Ладислав Хамран, бивши предсједник Eurojust-а, који је упозорио да се борба против организованог криминала у цијелој Европи суочава с брзим технолошким промјенама и софистицираним методама сакривања имовине. Како је истакао, криминалне мреже се стално прилагођавају, док институционални системи често остају спори и фрагментовани.
„Сваки пут када усвојимо бољи закон, процедуру или праксу појави се нова криптовалута, нови offshore zone или нова технологија која мијења начин на који криминалци дјелују. Зато одговор морамо тражити у јачању капацитета, координације и повјерења међу институцијама“, рекао је Хамран.
Нагласио је да проблем није ограничен само на БиХ, већ је присутан широм Европе. Изнио је податке према којима организовани криминал у ЕУ годишње оствари око 139 милијарди евра, док се замрзне само 2%, а трајно одузме тек 1% незаконите добити. „То значи да 99% криминалног профита и даље остаје у рукама криминалних група. Упркос јачању правних оквира и сарадње, до резултата долази споро“, упозорио је.
Циљ Правосудног форума за БиХ је јачање сарадње међу највишим судовима у земљи, хармонизација судске праксе с европским стандардима и унапређење правне сигурности грађана. Четири највиша суда настављају дијалог с циљем усклађивања судске праксе у Босни и Херцеговини и самим тим једнакости грађана у земљи.
За све додатне информације, контактирајте Весну Мијић, представницу Уставног суда БиХ, на [email protected] или +387 33 251 210, или Амину Хујдур, менаџерку за комуникације и односе с јавношћу AIRE центра, на [email protected] или +387 66 898 918.
