Данас је Дан људских права

„Сва људска бића рађају се слободна и једнака у достојанству и правима”, наглашава први члан Универзалне декларације о људским правима.

Убрзо након Другог свјетског рата, 10. децембра 1948. године, проглашавањем Универзалне декларације о људским правима по први пут у историји човјечанства свим људима је признато право на „живот, слободу и безбједност ... без икаквих разлика“. Признавање свеобухватног сета грађанских, политичких, економских, социјалних и културних права и слобода човјека, остварено кроз Универзалну декларацију о људским правима, означава прекретницу у савременој историји.

Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар као Дан људских права како би се усмјерила пажња „народа свијета” на Универзалну декларацију о људским правима као заједничко мјерило постигнућа за све народе и све државе.

Универзална декларација о људским правима је једно од првих значајнијих постигнућа Уједињених нација које, као документ, представља основну филозофију свих каснијих правно-обавезујућих међународних инструмената насталих након 1948. године. Дан људских права се обиљежава као симбол вјере и наде у праведно друштво једнаких и равноправних људи. Међутим, ипак се у пракси не догађа тако често да се неки акт и његов садржај, као што је Универзална декларација о људским правима, толико широко слави и хвали, да се толико много људи, институција и народа на њега позива, а да се истовремено тако мало чита и још мање разумије.

Зато Уставни суд Босне и Херцеговине, чији је основни задатак да штити Устав Босне и Херцеговине, устрајава на становишту да Устав Босне и Херцеговине, као и Универзална декларација и на њој изграђени међународни инструменти за заштиту људских права, укључујући Европску конвенцију о људским правима, чине јединствену цјелину. Оваквом разумијевању значаја и улоге Универзалне декларације доприноси и сам Устав Босне и Херцеговине који у преамбули подсјећа да су основне вриједности, загарантоване и заштићене Уставом, инспирисане управо Универзалном декларацијом о људским правима, као и другим инструментима људских права.

Од свог оснивања 1997. године, према важећем Уставу БиХ, Уставни суд Босне и Херцеговине досљедно штити и, остваривањем својих уставних надлежности, промовише људска права и слободе у најширем обиму.

Статистички подаци указују на стални раст броја поднесених апелација Уставном суду због сумње грађана и других субјеката у кршење њихових уставних права. То упућује на закључак да грађани Босне и Херцеговине у Уставном суду БиХ виде релевантну адресу на којој та права могу да буду и јесу заштићена. Годишње овај Суд прими око 6.000 нових предмета, углавном апелација. Више је фактора који су узроковали овако велики број апелација. Ефекти свеобухватне реформе правосуђа у Босни и Херцеговини, која још није до краја спроведена у свим сегментима, тек треба да се осјете. Поштовање људских права и основних слобода, и поред сталног напретка, још увијек није на задовољавајућем нивоу. С друге стране, захваљујући, између осталог, великом доприносу међународне заједнице пројектима едукације, знатно је порасла свијест грађана о њиховим правима и механизмима заштите. Уставни суд је и позван и обавезан да буде у служби заштите тих права у складу с Уставом.

Као и до сада, Уставни суд ће устрајати на остваривању своје улоге у правном систему Босне и Херцеговине и заштити људских права и основних слобода, те на промоцији и подизању свијести у друштву о вриједности и значају неотуђивих права из Универзалне декларације о људским правима која сваки човјек стиче већ самим рођењем.

Подијели