Ужаснут убиствима у босанскохерцеговачком граду Градачцу, AIRE центар изражава саучешће породицама и пријатељима жртава тог злочина. Вијест о убиствима потресла је цијели регион западног Балкана, а учесталост тих злочина подсјећа да је то проблем свих нас, због чега изнова захтијевамо одговоре надлежних, како би се првенствено санкционисали, а потом и спријечили такви злочини у будућности.
Наша истраживања показују да су најчешће починиоци фемицида били партнери убијених жена, као што је то био случај у Градачцу. Ти подаци јасно указују на потребу за унапређењем механизама правне заштите свих, а посебно жена, од родно заснованог и других облика насиља.
Управо с циљем оснаживања правосуђа за адресирање родно заснованог насиља, као и свих облика родне неравноправности, AIRE центар је основао Мрежу судија и суткиња посвећених јачању родне равноправности на Западном Балкану. Злочини у Градачцу, као и свака нова вијест о родно заснованом насиљу, подсјећају нас на важност наше мисије, те на одговорност нашег рада, односно да истражујемо и едукујемо, те ставимо сву нашу стручност на располагање како правосуђу тако и свим другим укљученим институцијама и организацијама, али и широј заједници.
Случај фемицида у Градачцу и брутално премлаћивање запосленице хотела „Јабланица“ које је учинио власник хотела указују да је ситуација у Босни и Херцеговини у погледу фемицида и родно заснованог насиља алармантна и као таква захтијева дужну пажњу и хитну реакцију свих надлежних институција. Међународни документи који се примјењују у Босни и Херцеговини – Конвенција Уједињених нација о уклањању свих облика дискриминације према женама, која је саставни дио Анекса I Устава БиХ, и посебно Конвенција Савјета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција коју је Парламентарна скупштина БиХ ратификовала 2013. године), обавезују Босну и Херцеговину на предузимање законодавних и других мјера ради обезбјеђења правног, институционалног и организационог оквира за превенцију насиља над женама, заштиту жртава насиља, те на кажњавање починилаца насиља. Иако је у Босни и Херцеговини успостављен одређени правни оквир, то није довољно. Неопходно је спровoђење закона учинити што ефикаснијим, успоставити јаке механизме заштите и превенције насиља на основу пола, процесуирати предмете родно заснованог насиља, спровести заштитне мјере, као и адекватну казнену политику, казала је Валерија Галић, чланица Мреже судија и суткиња посвећених јачању родне равноправности на Западном Балкану и предсједница Уставног суда БиХ.
Процес је дуготрајан, захтијева много труда и устрајности, а напредак се постиже периодично и у фазама. Потребно је још рада, размјене искустава, судске праксе, те других алата и механизама да би се таквим појавама стало украј. Међутим, судови, тужилаштва и полицијски органи свакодневно морају улагати напоре да унаприједе свој рад и препознају ране знакове опасности од насиља. Најчешће су управо они прва инстанца којој се жртве обрате за помоћ, због чега улога правосуђа не смије бити схваћена као примарно корективна, већ превентивна. Случај из Градачца опомена је доносиоцима одлука да се питању родно заснованог насиља, односно његове превенције мора озбиљно посветити сваки ниво и сектор власти, због чега је унапређење међуинституционалне сарадње императив.
Одговор на фемицид и друге облике родно заснованог насиља, због његове комплексности, не смије бити схваћен олако. Најчешће иза тих злочина стоје дубоко укоријењени проблеми економске, политичке, те општедруштвене родне неједнакости. Одговорност свих нас је да преиспитамо сопствене ставове и норме које прихватамо и заговарамо о родној равноправности, о насиљу око нас, о дискриминацији, те колико смо још дуго вољни да шутимо о томе, а ситуација се не може промијенити док злочине и неправду не назовемо правим именом.
