Члан 8 • Приватни живот • Преписка • Судски налог којим се одобрава прислушкивање телефонских разговора у којима је подносилац представке био случајни учесник, у контексту кривичне истраге која га се није директно тицала • Снимање, чување и задржавање пресретнутих материјала • Уплитање у права подносиоца захтјева није праћено адекватним и дјелотворним гаранцијама против злоупотребе

Чињенице

Подносилац представке је Juraj Plechlo, словачки држављанин. Умро је 2022. године, а његов син је наставио поступак умјесто њега.

У јуну 2006. године издат је налог за прислушкивање телефонских разговора у оквиру истраге о сумњи на корупцију у Фонду за државну имовину, словачкој приватизацијској агенцији (FNI). Снимљени су телефонски разговори подносиоца представке с највишим рангираним функционером FNI-а који је био мета прислушкивања. Подносилац представке није био директно обухваћен истрагом.

Након што је окончана истрага а да нико није оптужен, пресретнуте материјале је задржала полиција. Касније су ти материјали уврштени у спис засебне истраге која је покренута 2012. године, а која се бавила широким распоном ствари, укључујући и FNI у вези с материјалима који су претходно били постављени на интернет, а за које се тврдило да су резултат операције тајне службе која је јавности позната под кодним називом Gorilla. Истрага кодног назива Gorilla није се директно тицала подносиоца представке.

На основу података добијених из претходне истраге, у марту 2016. године покренута је потпуно нова истрага због сумње на злоупотребу имовине, за коју је подносилац представке био један од главних осумњичених. Неки од пресретнутих материјала су укључени у досије, те је подносилац представке оптужен 30. новембра 2016. године.

Као одговор на притужбе подносиоца представке о коришћењу пресретнутих материјала у поступку против њега, био је више пута обавијештен (у комуникацији с Министарством унутрашњих послова, истражиоцем и јавним тужилаштвом) да процесни статус пресретнутих материјала није дозвољавао да се они користе као доказ у истрази која укључује подносиоца представке, те да су они дио списа само зато што су приложени уз захтјев за покретање истраге.

Подносилац представке је поднио захтјев Врховном суду за преиспитивање законитости налога према члану 362ф Кривичног законика. Врховни суд је одбио захтјев уз напомену да је налог издат у вези с другим скупом поступака.

Тужба подносиоца представке поднесена Уставном суду у вези с налогом из 2006. године је 2018. године одбачена као преурањена. Уставни суд је констатовао да је кривични поступак против подносиоца представке у току и да је могао да оспори све доказе који су употријебљени против њега у том поступку, те да тражи заштиту својих права пред грађанским судовима.

Након смрти подносиоца представке кривични поступак против њега је обустављен 22. августа 2022. године.

Наводи подносиоца представке

Позивајући се на члан 8 Конвенције, подносилац представке се жалио на снимање, похрањивање и континуирано чување материјала добијених прислушкивањем телефона и на недостатак правне заштите у том погледу.

Оцјена Европског суда

Европски суд је истакао да је неспорно да су предметни телефонски разговори подносиоца представке спадали у оквир његовог права на поштовање приватног живота и преписке и да је снимање, складиштење и задржавање пресретнутих материјала представљало мијешање у то право.

Европски суд је даље истакао да закон мора навести обим дискреционог права датог надлежним органима и начин његовог коришћења с довољно јасноће да појединцу пружи адекватну заштиту од произвољног мијешања. С обзиром на ризик да систем тајног надзора, с циљем заштите националне безбједности, може поткопати или чак уништити демократију под плаштом (њене) одбране, Европски суд је истакао да се мора увјерити да постоје гаранције против злоупотребе које су адекватне и ефикасне. Ова процјена, како је навео Европски суд, зависи од свих околности случаја као што су природа, обим и трајање могућих мјера, разлози потребни за њихово налагање, надлежни органи који их могу одобрити, спровести и надзирати, те правни лијек предвиђен националним законодавством.

Даље је констатовао да подносиоцу представке није био доступан налог по којем је прислушкивање обављено. Међутим, Влада је истакла да се налог није директно односио на подносиоца представке. Европски суд је сходно томе констатовао да подносилац представке у овом предмету није био у могућности да добије приступ предметном налогу. У том смислу, Европски суд је истакао да је суштина аргументације подносиоца представке да заправо не постоји правни оквир за заштиту његових права као лица које је насумично погођено спровођењем налога.

Правни механизам посебно предвиђен чланом 362ф Кривичног законика за заштиту права оних који су били погођени мјерама прислушкивања телефона био је ускраћен подносиоцу представке јер он није био лице на које се односи наведена мјера.

Такође, није било дјелотворног правног лијека за подносиоца представке пред грађанским судовима и ништа што би показало да би се аргумент који се заснива на непостојању законског оквира могао дјелотворно изнијети пред њих. Правни лијек пред Уставним судом му је такође ускраћен. Европски суд је на крају закључио да у конкретном предмету мијешање у право подносиоца представке на приватни живот и преписку није било праћено адекватним и ефикасним гаранцијама против злоупотребе. Посљедично, то није било у складу са законом у смислу члана 8 став 2 Конвенције.

Европски суд је закључио да је у конкретном предмету дошло до повреде члана 8 Конвенције.